Kako evropske i svetske opštine menjaju pristup otpadu

U najnovijem izdanju svog Izveštaja o stanju opština bez otpada, mreža Zero Waste Europe predstavila je ključna dostignuća i napredak koje su gradovi širom Evrope i sveta ostvarili u eliminisanju otpada. Izveštaj obuhvata 86 opština u 18 zemalja, sa ukupno više od 18 miliona stanovnika. U Jugoistočnoj Evropi je pregršt svetlih primera, među kojima su Krk, Bled, Tilos i Skijatos.

Kako bi podržao opštine u umanjivanju količina otpada, teoretski na nulu,, Zero Waste Europe (ZWE) je 2021. godine osnovao Mission Zero Academy (MiZA) – platformu koja nudi tehničku pomoć, edukaciju i sprovodi proces sertifikacije. Do sada je 19 opština sertifikovano kao Zero Waste Cities, dok se 29 nalazi u statusu kandidata.

Novi Izveštaj o stanju opština bez otpada, za 2024. godinu, pokazuje brojne pozitivne rezultate.

Talin, glavni grad Estonije, ostvario je čak 92 odsto povrata posuđa i pribora za jelo za višekratnu upotrebu na gradskim događajima i uspostavio više od deset centara za popravku i ponovnu upotrebu. U španskom mestu Viladekansu osnovan je Građanski klimatski forum kroz koji su pokrenute brojne inicijative za smanjenje otpada, a Brisel je uveo perive pelene u javne vrtiće, čime godišnje uštedi 80.000 evra i smanji emisije CO2 za 1.400 tona.

Tekstilni otpad sve veći izazov

Poseban fokus izveštaja stavljen je na tekstilni otpad, koji postaje sve veći izazov. Na nivou Evropske unije uvedeno je obavezno odvojeno sakupljanje tekstila, iako šeme proširene odgovornosti proizvođača (EPR) stupaju na snagu tek 2028. godine. ZWE je krajem 2024. pokrenuo projekat STICT, koji se sprovodi u Briselu, u Sakuu u Estoniji i slovenačkom Bledu, sa ciljem razvijanja lokalnih rešenja za kružno upravljanje tekstilom.

U Amsterdamu se planira skoro duplo povećanje sakupljenog tekstila po osobi, dok Katalonija i italijanska kompanija Contarina prednjače u stopama ponovne upotrebe i reciklaže.

Izvan Evrope, gradovi u Aziji i Africi pokazuju kako koncept nultog otpada može da funkcioniše i u izazovnim uslovima. U indijskom gradu Pune, oko 4.000 sakupljača otpada iz socijalnog preduzeća SWaCH svakodnevno pokriva 70 odsto domaćinstava, u partnerstvu s lokalnom samoupravom. Imaju pravo da prodaju reciklažne materijale, a i obučeni su za kompostiranje i upravljanje biogasnim postrojenjima. Zahvaljujući njihovom radu, dnevno se obradi 1.400 tona otpada, uz stopu razdvajanja od čak 98 odsto.

U Akri, glavnom gradu Gane, lokalna organizacija GAYO upravlja centrom za sortiranje otpada koji vodi zajednica. Uspeva da prenameni 50 odsto otpada koji bi završio na deponijama. Ovaj projekat je 2024. godine dobio nagradu Earthshot Prize nagradom.

Krk je 2024. godine postao prvo sertifikovano mesto bez otpada u Hrvatskoj, i drugo ostrvo u Evropi koje je dobilo ovu oznaku. Sedam lokalnih samouprava na Krku – Krk, Baška, Dobrinj, Malinska-Dubašnica, Omišalj, Punat i Vrbnik – postiglo je kroz međuopštinsku saradnju postigle stopu recikliranja od 60 odsto.

Još 14 gradova u Hrvatskoj su kandidati za dobijanje sertifikata. U Zagrebu je prošle godine takođe napravljen napredak u upravljanju otpadom. Uveden je sistem pravednije naplate mešovitog otpada, po principu plati koliko baciš (pay-as-you-throw), pa građani mogu da umanje svoje račune tako što će umanjiti količinu mešanog otpada koju stvaraju.

U centru grada su kante na ulicama zamenjene podzemnim kontejnerima za odvojeni i mešoviti otpad. Na nakim mestima su kante premeštene u zgrade i dvorišta, a grade se i kavezi i polupodzemna skladišta. Ovim merama je sa nivoa iz 2022. za 20 odsto smanjeno odlaganje otpada na deponije a odvojeno prikupljanje otpada povećano više od 50 odsto.

Zagreb je razvio Plan prevencije plastike, koji uključuje mere zabrane jednokratne plastike u gradskim ustanovama, popravku javnih fontana za vodu, i podršku za uvođenje višekratne ambalaže u ugostiteljstvu.

Akcenat Crne Gore bio je unapređenju odvojenog prikupljanja biootpada

U toku 2024. godine, akcenat Crne Gore bio je unapređenju odvojenog prikupljanja biootpada i promociji ponovne upotrebe. U Danilovgradu, Tuzima, Podgorici i Kotoru sprovedena je ​kampanja #ForkToFarm, čije je fokus bio na kompostiranju i odvojenom prikupljanju organskog otpada. ​​

Mreža Cleanup Montenegro, koja kordiniše 40 organizacija i neformalnih grupa u 13 opština, u septembru 2024. je mobilisala 735 volontera. Uklonili su skoro pet tona otpada tokom 22 akcije čišćenja širom Crne Gore.

U Sloveniji pet lokalnih samouprava ima sertifikate opština bez otpada

Po broju opština bez otpada u regionu prednjači Slovenija, koja ih ima pet: Bled, Gorje, Vrhnika, Borovnica i Log-Dragomer. Pored toga, sedam ih je u kandidatskom statusu.

Jedna od značajnih akcija sprovedenih prošle godine u Sloveniji jeste uspostavljanje nove usluge iznajmljivanja i pranja čaša za višekratnu upotrebu u opštini Škofja Loka, kojom je prošle godine izbegnuto korišćenje 23.000 jednokratnih čaša na javnim i privatnim događajima.

Pokrenuta je i saradnja sa pružaocima turističkih usluga kako bi se ispitali potencijali za smanjenje nastanka otpada i podsticanju ponovne upotrebe u hotelima i na događajima​.

Bugrska napravila vežne korake ka smanjenju otpada

Bugarska je 2024. napravila važne iskorake ka smanjenju otpada i uvođenju cirkularnih rešenja na lokalnom nivou. Glavna organizacija je Za Zemiata, članica mreže Zero Waste Europe. Grad Svilengrad je postao pionir u primeni sistema plati koliko baciš, koristeći sistem praćenja količine otpada po domaćinstvu.

Ovaj model je uspešno proširen i na ruralne zajednice, uključujući romsku populaciju. Organizovane su velike akcije čišćenja i postavljeni kontejneri za odvojeno sakupljanje otpada. Paralelno, Gabrovo je radilo na razvoju lokalne strategije za smanjenje upotrebe plastike kroz saradnju sa školama, firmama i opštinskim institucijama.

Tilos je jedino ostrvo u Grčkoj koje ima zero waste sertifikat

Grčko ostrvo Tilos je za sada jedino u državi sa zero waste sertifikatom, dok su ostrvo Skijatos i opština Vari-Vula-Vuljagmeni kandidati.

Na Skijatosu je pokrenut projekat upravljanja otpadom u turističkim oblastima, posebno na turističkim brodovima. Uvedena su pravila i edukacija za turiste, što je povećalo stope reciklaže i zaštitilo udaljene plaže. Do septembra je prikupljeno je i reciklirano oko 14.600 kilograma otpada.

Prošle godine je u Grčkoj donet zakon kojim je značajno unapređeno upravljanje otpadom. Uvedeni su bolji sistemi za prikupljanje biootpada i reciklažu, veća transparentnost i stroža kontrola.