Kada vazduh postane opasan po zdravlje – grejna sezona i zagađenje vazduha

Zagađenje vazduha je pretnja zdravlju ljudi naročito tokom grejne sezone, kada se koncentracije aerozagađivača dodatno uvećavaju. U razgovorima sa stručnjacima – pulmološkinjom Tatjanom Radosavljević i tvorcem aplikacije xEco Dejanom Lekićem, Balkan Green Energy News istražuje kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje, koji su glavni izvori zagađujućih materija i da li postoje rešenja.

Zagađenje vazduha nije karakteristično samo za zimu, ali je tada najizraženije, zbog grejanja i povećanog prisustva aerozagađivača. Glavne štetne materije su mikroskopska prašina ili suspendovane čestice (PM), sumpor-dioksid (SO2), azot-dioksid (NO2) i ozon (O3).

Praškaste materije, koje se mere u standardima PM2.5 i PM10, nastaju prirodnim procesima i ljudskim aktivnostima. Vazduh zagađuju zato što su mešavina čvrstih i tečnih organskih i neorganskih čestica od prašine, dima, čađi, pepela i polena. Sadrže veliki broj štetnih sulfata, nitrata, ugljovodonika i teških metala poput žive, kadmijuma, olova i arsena. „Suspendovane čestice su su jako male i kao takve njih respiratorni sistem ne može da zadrži, zbog čega stižu do najsitnijih delova pluća, do alveola“, kaže doktorka Radosavljević.

SO2 se ispušta u atmosferu prilikom sagorevanja fosilnih goriva, kao što su prirodni gas, mrki ugalj, lignit, mazut i kameni ugalj. NO2 nastaje tako što azot-oksid (NO), produkt sagorevanja ugljovodonika, pre svega nafte i gasa, reaguje sa kiseonikom u vazduhu. Najveći emiteri su motori sa unutrašnjim sagorevanjem u vozilima, brodovima, građevinskim mašinama, zatim elektrane i industrija: čeličane, cementare, rafinerije nafte i staklare.

Radosavljević objašnjava da SO2 i NO2 u kontaktu sa vlagom prave sumpornu i azotnu kiselinu. „Raspršavanje ovih kiselina dovodi do iritacije grla, nosa, očiju, čak i kod potpuno zdravih ljudi. Ova iritacija se kod ljudi koji imaju plućne bolesti višestruko uvećava“, ističe naša sagovornica.

Ozon se pojavljuje u višim i nižim slojevima atmosfere, pa se u zavisnosti od toga naziva dobrim odnosno lošim ozonom. Loš ozon se formira u nižim slojevima atmosfere u prisustvu azotnih oksida, ugljovodonika i isparljivih organskih jedinjenja. Povišene koncentracije prizemnog ozona se najčešće javljaju u gradovima sa velikim intenzitetom saobraćaja. Radosavljević naglašava da je ozon kancerogen.

Mala i srednja ložišta su primarni emiteri suspendovanih čestica

Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) o kvalitetu vazduha za 2023, najveći zagađivači vazduha, kada je reč o suspendovanim česticama, jesu individualna ložišta i toplane manje snage.

Dejan Lekić kaže da je samo u određenom broju lokalnih samouprava došlo do unapređenja sistema grejanja u pojedinim javnim objektima. Projekte sprovode lokalne samouprave, verovatno po osnovama subvencija koje dodeljuje Ministarstvo rudarstva i energetike, dodao je. Ovaj stručnjak je naveo primer škole u Bojniku i doma zdravlja u Vladimircima.

„Nemamo informacije o nekim kapitalnim, širim rešenjima na poboljšanju kvaliteta vazduha, u kontekstu energenata koji se koriste u malim i srednjim ložištima. Ona su glavni primarni emiter suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, a povišene koncentracije dovode do toga da je vazduh vidljiv i ima miris“, kaže Lekić.

To takođe potvrđuje očitavanje na mnogobrojnim automatskim stanicama državnog i građanskog monitoringa. One od početka grejne sezone na velikom broju lokacija beleže prekoračenja zakonom propisanih graničnih vrednosti. Pre svega je reč o limitu za srednje dnevne koncentracije PM10 od 50 mikrograma po kubnom metru. U jednoj kalendarskoj godini on se sme prekoračiti do 35 puta. Po podacima koje prenosi aplikacija xEco, u Srbiji je ta granica do sada premašena na 40 mernih mesta, a prednjači Popovac, sa 168 dana u crvenom.

„Do kraja godine možemo očekivati dalje povećanje broja dana sa prekograničnim koncentracijama PM10, što je više nego očigledan dokaz da kada nemamo sreće da postoji povoljno strujanje vetra, sve one zagađujuće materije koje emitujemo u vazduh ostaju tu, oko nas“, naglašava Lekić.

Situacija nije mnogo bolja ni u regionu. Aplikacija IQAir je juče registrovala Sarajevo među deset glavnih gradova sveta sa najzagađenijim vazduhom. Pre nekoliko dana se u top 10 našlo i Skoplje.

„Ilustracije radi, posmatrajući podatke iz državnih automatskih monitoringa, možemo konstatovati da je u Beogradu na lokaciji u Omladinskih brigada na Novom Beogradu ove godine granična srednja dnevna vrednost za koncentracije PM10 prekoračena 119 dana. U Sarajevu je Ilijaš dostigao 85 dana, Skoplje centar 80, a na tački Zagreb 3 je upisan 31 dan. Imajući u vidu da je zakonom maksimalno dozvoljen broj dana sa prekoračenjenm dnevne koncentracija PM10 u toku jedne kalendarske godine 35, jasno je da će kvalitet vazduha u ovim gradovima, a najverovatnije će i Zagreb do kraja godine dostići ovu granicu, biti svrstan u treću kategoriju – prekomerno zagađen“, objašnjava Lekić.

Blagi pad srednjih koncentracija suspendovanih čestica u svim državama regiona

U toku 2023. godine je u u svim državama regiona zabeležen blagi pad srednjih koncentracija suspendovanih čestica. Lekić napominje da nije moguće jednoznačno utvrditi da li je to posledica mera koje su preduzele države ili samo kraće grejne sezone. „Skraćenje grejne sezone je pak posledica drugog aktuelnog problema – klimatskih promena, koji nam sticajem okolnosti u kontekstu zagađenja vazduha pomaže. Kraće: sami sebe trujemo“, kazao je.

Godina 2024. je najtoplija od kada postoje sistemska merenja

Da li će se situacija ponoviti, videće se na kraju godine. „S obzirom da već sada znamo da je 2024. najtoplija godina od kada imamo sistematska merenja, vrlo lako se ponovo može dogoditi da vazduh bude nešto manje zagađen, ali i dalje nećemo moći da utvrdimo jednoznačnu vezu između nekih mera i ovog poboljšanja“, pojašnjava Lekić.

Evropska unija je usvojila novu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD), kojom je drastično oborila propisane granične vrednosti za određene zagađujuće materije. Godišnji limit za PM2.5 je smanjen sa 25 na 10 miligrama po kubiku vazduha, a za PM10 sa 40 na 20 mikrograma. Uvedena je i nova dnevna granična vrednost za PM2.5 od 25 mikrograma po kubnom metru.

Evropska unija se tako približava preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zemljama članicama je dat rok do 2030. godine da se prilagode novim standardima.

Na pitanje da li će Srbija pooštriti sopstvene standarde, Lekić kaže da je to malo verovatno. „Sumnjam da će se Srbija, kao kandidat za članstvo, obavezati da uvede isti standard. Naime, kada bi ga uvela, ispostavilo se da nijedno merno mesto ne zadovoljava neke od ovih standarda. Verovatnije je da će Srbija tražiti duži tranzicioni period za primenu ove regulative“, ocenio je.

Pored toga, nova direktiva obezbeđuje pravičan i jednak pristup pravdi za one koji su pogođeni ili će verovatno biti pogođeni pri njenoj primeni. „Države članice, dakle, treba da građanima osiguraju pravo da traže i dobiju odštetu kada im je zdravlje oštećeno zbog kršenja pravila o kvalitetu vazduha utvrđenih u direktivi. Zamislite primenu ovakvog pravnog koncepta u Srbiji. Svi sudovi bi se bavili samo tim tužbama“, pojašnjava Lekić.

U Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi zbog zagađenja vazduha

Svetski izveštaj o kvalitetu vazduha nezavisnog neprofitnog Instituta za zdravstvene efekte sa sedištem u Bostonu pokazuje da je u 2021. u Srbiji 15.800 ljudi preminulo zbog izloženosti zagađenom vazduhu. Na Zapadnom Balkanu, prva iza Srbije po broju smrtnih slučajeva prouzrokovanih zagađenjem vazduha nalazi se Bosna i Hercegovina, sa 5.820 umrlih. Slede Severna Makedonija (3.260), Albanija (2.660) i Crna Gora (827).

Radosavljević objašnjava da to ne znači da u direktnom kontaktu sa aerozagađenjem dolazi do letalnih ishoda. Bolesti koje su izazvane aerozagađenjem i koje se pogršavaju zbog aerozagađenja dovode do smrtnih ishoda zato što pogoršavaju osnovne bolesti, naglasila je.

Aerozagađenje je faktor rizika broj jedan za dve najteže bolesti koje se teško otkrivaju: HOBP i karcinom bronha

„Aerozagađenje je faktor rizika broj jedan za dve najteže bolesti koje se teško otkrivaju, pošto su dugo neme. Prva bolest je hronično opstruktivna bolest pluća (HOBP), gde se plućni kapaciteti polako smanjaju do onog nivoa da čovek mora da koristi kiseonik, jer pluća ne mogu da mu omoguće dovoljnu količinu. Druga bolest je karcinom bronha, gde je aerozagađenje uz pušenje rizik broj jedan“, objašnjava.

Zbog svojih malih dimenzija, PM2.5 i PM10 prolaze kroz alveole, odnosno plemenito plućno tkivo, koje je okruženo krvim sudovima. Ulaze u krv i do svih organa uključujući srce, krvne sudove i mozak i oštećuju ih. „Aerozagađenje na taj način deluje i na kardioaskularne bolesti. Deluje na bolesti centralnog nervnog sistema, šlogove, čak se okrivljuje i za nastanak Alchajmerove bolesti“, pojašnjava ova lekarka i dodaje da. preko krvi, ove čestice isto tako mogu da dovedu do pojave karcinoma drugih organa.

Trudnice, deca, stari i hronični bolesnici spadaju u ranjivu grupu

Posebno ranjiva grupa su trudnice. Radosavljević objašnjava da suspendovane čestice preko krvnih sudova mogu da dopru do ploda i posteljice, a da to za posledicu ima da se deca rađaju s manjom telesnom težinom. Doktorka ističe i da se u poslednje vreme u nekim radovima aerozagađenje povezuje sa autizmom.

Druga posebno ranjiva grupa su deca, zato što se njihov respiratorni sistem razvija do 15. ili 16. godine života. „Kada trče, deca udišu veću količinu vazuha, samim tim i veću količinu čestica, što može da dovede do trajnih deformacija bronhija i da stvori podlogu za bronhijalnu astmu“, napomenula je Radosavljević.

Kao posebno štetno aerozagađenje ističe paljenje i sagorevanje guma i plastike. „Sagorevanjem guma i plastike oslobađaju se dioksini, koji pripadaju grupi bojnih otrova i koji su izuzetno kancerogeni, ali ni te osobe koje to rade u svojoj kući ne vode računa o tome“, naglasila je.

Aerozagađenje može da dovede do fatalnih pogoršanja već postojećih plućnih bolesti, do boravka u bolnici i smrtnih ishoda. Može da pogorša postojeću astmu, uzrokuje češće napade ili da dovede do takozvanog produženog napada astme i kod dece i odraslih, a to takođe može da završi smrtnim ishodom.

Kako se zaštititi od aerozagađenje

Radosavljević kaže da kao pojedinci možemo malo šta da uradimo po pitanju zaštite od aerozagađenja. „Pre svega, ranjive grupe, kojima pripadaju deca, trudnice, hronični bolesnici i starije osobe, treba da prate nivoe zagađenja i da ne izlaze napolje kada je ono visoko, osim u slučaju nužde“, podvukla je.

Doktorka upozorava da u tim slučajevima treba izbegavati džogiranje, kao i jutarnje provetravanje prostorija. „Aerozagađenje je ujutru mnogo veće pri tlu. Jutarnje provetravanje, na koje smo navikli, može da pusti lošiji vazduh unutra od onoga koji je već u prostoriji. Tako da se savetuje da se provetravanje vrši kasno noću“, pojasnila je.

Preporučuje i korišćenje prečišćivača vazduha. Međutim, Radosavljević napominje da su kvalitetni kućni prečišćivači izuzetno skupi, a da nisu delotvorni mali uređaji koji se nose oko vrata.

„Maske koje jedino mogu da zadrže čestice PM2.5 i PM10 su takozvane nanomaske, sa dva filtera, koje se sada u Srbiji mogu naći. Obične maske koje smo nosili za vreme korone štite od SO2 i NO2, ali ne mogu da zadrže PM2.5 i PM10“, poručila je.

Radosavljević ističe da je za smanjivanje aerozagađenja potrebna intervencija države i stroga primena ekoloških standarda i to ne samo u Srbiji, već i u regionu.