Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine. Javna rasprava je počela 15. jula, a završava se 15. avgusta.

Opšti prioriteti energetskog razvoja su energetska bezbednost, dekarbonizacija i ekonomska konkurentnost energetskog sektora, a prestanak korišćenja uglja u proizvodnji električne energije očekuje se do 2050. godine, navodi se u Nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine.

Do 2040. kapacitet termoelektrana smanjiće se oko 45 odsto, a vetroparkova i solarnih elektrana povećati više od 20 puta.

U okviru javne rasprave o Nacrtu strategije održaće se tri prezentacije i konsultacije.

Prva je zakazana za petak, 26. jul, u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu, druga u Regionlanoj privrednoj komori niš 30. jula i treća u Regionlanoj privrednoj komori Novi Sad 31. jula.

Ministarstvo je objavilo Nacrt strategije kao i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. na životnu sredinu.

Međunarodne okolnosti potpuno promenjene

U Nacrtu strategije se navodi da je globalna eskalacija geopolitičkih sukoba i rat Rusije i Ukrajine u potpunosti izmenio međunarodne okolnosti u energetskom sektoru.

Uslovi koji su važili 2015, kako se dodaje, u vreme kada je usvojena prethodna Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025, sa projekcijama do 2030. godine, u velikoj meri su izmenjeni. Iz tog razloga, donosi se nova strategija razvoja energetike.

Postepeno uvođenje oporezivanje emisija

Da bi se dodatno unapredio ambijent za investicije usmerene ka klimatski neutralnom energetskom razvoju, Nacrtom strategije se predlaže i postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao ključnog ekonomskog mehanizma za regulaciju brzine energetske tranzicije.

Uvedenim mehanizmom bi se, s jedne strane, destimulisalo korišćenje fosilnih goriva i neefikasnih energetskih tehnologija, a s druge strane obezbedio deo podsticajnih sredstava za unapređenje energetske efikasnosti, izgradnju kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i za finansijsku pomoć lokalnim zajednicama u regionima uglja za obezbeđivanje pravedne (energetske) tranzicije, piše u dokumentu.

Bez uglja u domaćinstvima posle 2040.

Nakon 2040, dodaje se u Nacrtu, ugalj ne bi trebalo da se koristi u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru, kao i u sistemima daljinskog grejanja.

S obzirom na to da proces energetske tranzicije podrazumeva i izvesnu nesigurnost, preostale rezerve uglja bi trebalo da dobiju strateški karakter. Neophodno je, kako se navodi, da se obezbede sredstva za preventivno otkopavanje otkrivke i otkrivanje uglja, kako bi se omogućilo brzo pokretanje proizvodnje u kriznim situacijama.

Razmotriti i primenu tehnologija za prikupljanje i skladištenje CO2

Rad termoelektrana biće prilagođen trenutnim potrebama za električnom energijom. To znači, kako je objašnjeno u Nacrtu, da će neki blokovi raditi maksimalno u skladu sa svojim performansama, dok će jedan broj njih raditi sa smanjenom snagom ili, u kasnijem periodu, biti u statusu rezerve.

Dokument predviđa da se razmotri i primena tehnologija za prikupljanje i skladištenje ugljendioksida kako bi rad ovih elektrana bio u skladu sa potrebama dekarbonizacije.

U periodu do 2030. sa mreže se povlači TE Kolubara A, dok će se za TE Morava razmotriti stavljanje u hladnu rezervu ili povlačenje.

Kapacitet termoelektrana i termoelektrana-toplana sa sadašnjih oko 4.600 MW smanjiće se na 2.520 MW, koliko bi 2040. trebalo da bude u „operativnoj spremnosti“.

Udeo obnovljive energije u proizvodnji struje trebalo bi da dostigne 73 odsto do 2040.

Pretpostavka u Nacrtu je da će obnovljivi izvori energije imati udeo od 45 odsto u proizvodnji električne energije u 2030. godini, odnosno 73 odsto u 2040.

Kapacitet vetroparkova i solarnih elektrana bi sa sadašnjih oko 460 MW trebalo da se poveća na 3.500 MW do 2030. i na 11.000 MW do 2040. Te godine se očekuje da na mreži bude 3.600 MW vetroelektrana i 7.400 MW fotonaponskih elektrana.

Korišćenje obnovljive energije, posebno vetra i Sunca, za proizvodnju struje je osnovna pretpostavka energetske tranzicije, piše u Nacrtu.

RHE Bistrica na mreži do 2032.

Uz korišćenje hidroenergetskog potencijala, to je osnova za postepenu dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora i očekivani prestanak korišćenja uglja za proizvodnju električne energije do 2050.

Osim postojeće reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bajina Bašta, potrebno je do 2032. izgraditi RHE Bistrica, a do 2040. na prenosnoj mreži bi trebalo da se nađe i RHE Đerdap 3, navodi se u Nacrtu.

Gasne elektrane moguće u Novom Sadu i Nišu

Kada je reč o gasnim elektranama, autori Nacrta smatraju da je zbog povlačenja Panonskih termoelektrana-toplana (TE-TO) neophodno izgraditi nove kapacitete na području Novog Sada. Planirana gasna elektrana imala bi snagu od 350 MW električne energije i 100 MW toplotne energije.

Kao podrška ovoj novoj elektrani, u postojećoj TE-TO Novi Sad biće zadržan blok 2, kao rezerva instalisane snage od 120 MW električne energije.

Moguća je i izgradnja i gasne elektrane u okolini Niša, sa 150 MW električne, i 100 MW toplotne energije, navodi se u Nacrtu strategije.