Izveštaj Koalicije 27: Za zaštitu životne sredine nedostaju novac i saradnja

Na predstavljanju petog izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u pripremama za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom u okviru Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine, kao najveći problem navedeni su nedostatak novca i nedovoljna saradnja organizacija civilnog društva (OCD), privatnog sektora i države.

Izveštaj „Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku“ pripremilo je 11 OCD-a iz Koalicije 27, osnovane 2014. godine sa ciljem da prate i doprinose pregovorima o Poglavlju 27. Srbija je aprila prošle godine pozvana da podnese pregovaračku poziciju za Poglavlje 27.

Govoreći o problemu finansiranja na predstavljanju izveštaja u Botaničkoj bašti, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je da će sa Ministarstvom finansija razgovarati da, prilikom pripreme novog budžeta, sav novac, koji se u Srbiji prikupi od zelenih taksi i naknada, uđe u budžetski fond njegovog ministarstva.

“To će biti način da iz sopstvenih sredstava finansiramo, za početak, dobar deo administrativnih poslova u vezi sa Poglavljem 27“, izjavio je on.

Richard Masa, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da je naša zemlja od 2014. uspela da pomeri diskusiju sa teme da li treba finansirati zaštitu životne sredine, do toga koliko će novca da se izdvoji.

Srbija će, prema ranijim izjavama ministra Trivana, morati da uloži oko 15 milijardi evra u naredne dve do tri decenije za podizanje kvaliteta životne sredine. U najnovijem izveštaju Evropske komisije Srbija je za Poglavlje 27 dobila ocenu – postoji određeni napredak.

Čak 48 opština nije dostavilo podatke o divljim deponijama

Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji, članice Koalicije 27, navela je da svaki stanovnik naše zemlje dnevno stvara 0,73 kilograma otpada, što je oko 270 kilograma na godišnjem nivou.

Veliki problem, zapravo, predstavljaju divlja smetlišta, kojih u Srbiji, prema podacima iz izveštaja, ima 2.170, mada podatke nije dostavilo 48 lokalnih samouprava.

Kada je reč o kvalitetu vode i otpadnim vodama, manje od deset odsto stanovništva u Srbiji obuhvaćeno je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, dok je u EU taj procenat veći od 80. Ona je zaključila da je u Srbiji najveći problem neodgovarajuća saradnja između sektora.

„Svi moramo da shvatimo da životna sredina nije stvar samo jednog ministarstva, nego i infrastrukture, šumarstva, vodoprivrede, energetike, poljoprivrede. Svaki segment društva je životna sredina i svaki segment društva su klimatske promene. Saradnja između sektora mora da postoji, kao i između nacionalnog i lokalnog nivoa, i, ono što je najvažnije, između privatnog sektora, OCD-a i Vlade“, rekla je Dimović.