Životna sredina

Izazovi i perspektive makedonskih klimatskih promena

Natasa Markovska Izazovi i perspektive makedonskih klimatskih promena

Objavljeno

29.03.2018.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.03.2018.

Komentari

0

Podeli

Autor: Nataša Markovska, viši istraživač i profesor, Makedonska akademija nauka i umetnosti

Tekst je prvobitno objavljen na portalu klimatskipromeni.mk

Pariski sporazum predstavlja dramatično odstupanje od proteklih 20 godina klimatskih  pregovora, pružajući široku osnovu za značajan napredak u pogledu klimatskih promena. Podržan je predviđenim nacionalno utvrđenim doprinosima (INDCs), koji odražavaju nacionalne politike i akcije zemalja o klimatskim promenama. Kada se zemlje formalno pridruže Pariskom sporazumu, njihovi INDC se smatraju nacionalno utvrđenim doprinosima (NDCs).

Od zemalja koje su ratifikovale Pariski sporazum traži se da formulišu i predstave dugoročne razvojne strategije niskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Razvijene zemlje (zemlje Aneksa I), koje već imaju ciljeve od 2050. godine, mogu da ažuriraju svoje planove u kontekstu dogovorenih ciljeva, jer se većina ovih planova mora ojačati, a zemlje u razvoju (zemlje koje nisu iz Aneksa I), kao što je Republika Makedonija, mogu da koriste iskustva procesa INDC da bi postojeće planove razvili u dugoročnije vizije.

Makedonski dvostruki status, zahtevi i sinergije

Makedonija je aktivno doprinela međunarodnom procesu klimatskih promena ispunjavanjem zahteva za izveštavanjem. Ovi zahtevi su različiti – u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (United Nations Framework Convention on Climate Change UNFCCC) Makedonija ima status države izvan Aneksa I, dok se kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) mora da pridržavati politike EU o klimatskim i energetskim pitanjima koja zapravo preuzima obaveze zemalja iz Aneksa I. Što se tiče aspekta EU, Ministarsko veće Energetske zajednice (EZ) usvojilo je preporuku o praćenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a Održiva povelja Zapadnog Balkana (ZB) od šest zemalja ovog regiona traži da istraže najbolji način za poboljšanje sistema za praćenje, izveštavanje i planiranje energetskih i klimatskih politika i usklađivanje sa relevantnim politikama EU.

Izveštavanje UNFCCC se obavlja preko National Communications (NCs), Biennial Update Reports (BURs) i National Inventory Report koji imaju unapred definisan sadržaj i nivo detalja. Izveštavanje EU (zemlje Aneksa I) je slično, ali potreban sadržaj i vremenski rok za podnošenje su zahtevniji.

Kombinujući raspoloživu podršku (finansijsku i tehničku) i iz UNFCCC i EU, zemlja je uspela da se dobrovoljno uključi u principe za izveštavanje Aneksa I UNFCCC, koji su predviđeni za zemlje kandidate za članstvo u EU, što je više moguće u okviru National Communications (NCs) i Biennial Update Reports (BURs).

Nivo primene u Makedoniji ocenjuje se kao: Annex I like, Tends to Annex I like, Steps towards Annex I like, or Non Annex I.

Podizanje ambicije

Ukratko rečeno, u izveštaju o GHG-u u velikoj meri izveštavanje je “Annex I like” i “Tends to Annex I like”. Ispunjeni su neophodni tehnički uslove za obezbeđivanje održivosti, pošto je jak fokus stavljen na dokumentovanje bitnih informacija u jednoj kratkoj formi, aktivnosti i zadaci su standardizovani, a jasne procedure propisane, dok su uloge i odgovornosti svih igrača jasno definisane. Takođe je sve javno dostupno, pošto se baza podataka, dokumenti i infografika objavljuju na: http://vvv.unfccc.org.mk/Default.aspk?LCID=229

Osim toga, mnogi od principa izveštavanja Aneksa UNFCCC uključeni su u makedonske NC i BUR. Naime, počev od prvog BUR-a, analize ublažavanja klimatskih promena konceptualizovane su kroz WOM (bez mera), WEM (sa merama) i WAM (uz dodatne mere) scenarije. Takođe, u sklopu prvog BUR-a razvijen je konceptualni okvir praćenja, izveštavanja i potvrđivanja (MRV) uključujući i odgovarajuće institucionalno okruženje.

Ovaj značajan napredak u izveštavanju je prepoznao UNFCCC i nekoliko procesa i alata su identifikovani kao dobra praksa širom sveta. Osim toga, sva ova dostignuća doprinela su izgradnji kapaciteta u zemlji, kako analitičkog, tako i kapaciteta kreatora politika i svih zainteresovanih strana da odgovore na zahtevnije standarde izveštavanja.

Na strani ublažavanja klimatskih promena, u okviru najnovijeg Makedonskog izveštaja o klimatskim promenama (2018), pokazano je da je podizanje makedonske ambicije za klimatske promene moguće primenom 46 mera (35 u energetskom sektoru, osam u poljoprivredi, šumarstvu i drugim upotrebama zemljišta, tri u sektoru otpada) odabranih iz nacionalnih strateških i planskih dokumenata. Štaviše, oko 80 odsto svih smanjenja emisija može biti postignuto primenom win-win mera odnosno primenom ovih mera ne samo da se smanjuju emisije, već se stvara finansijska ušteda.

Sumirajući, Republika Makedonija je možda mala po veličini, ali je velika u razumevanju da svako ima ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nenad jovanovic ldk balansiranje oie

Srbija već može da balansira pet puta više vetroelektrana od postojećih

29. mart 2018. - Nenad Jovanović, doktor elektrotehničkih nauka, u autorskom tekstu predstavio je rezultate studije slučaja o balansiranju vetroparkova snage 1.865 MW

Procena uticaja klimatskih rizika kljucnih preduslova donosenje poslovnih odluka

Procena uticaja klimatskih rizika postaće jedan od ključnih preduslova za donošenje poslovnih odluka

29. mart 2018. - Od svih ESG rizika, verovatno najkompleksniji su oni koje izazivaju ubrzane klimatske promene. Vrlo često nisu prepoznatljivi na prvi pogled.

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

29. mart 2018. - O učešću građana u energetskoj tranziciji pišu Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi  Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Hoće li bioplinska postrojenja preživjeti visoke cijene sirovina?

29. mart 2018. - Trećina firmi koje upravljaju bioplinskim postrojenjima nema u svome vlasništvu niti jednog hektara zemlje i potpuno ovisi o dobavljačima