x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Izazovi i perspektive makedonskih klimatskih promena

29.03.2018. | Komentari: 0Autor:

Izazovi i perspektive makedonskih klimatskih promena

Autor: Nataša Markovska, viši istraživač i profesor, Makedonska akademija nauka i umetnosti

Tekst je prvobitno objavljen na portalu klimatskipromeni.mk

Pariski sporazum predstavlja dramatično odstupanje od proteklih 20 godina klimatskih  pregovora, pružajući široku osnovu za značajan napredak u pogledu klimatskih promena. Podržan je predviđenim nacionalno utvrđenim doprinosima (INDCs), koji odražavaju nacionalne politike i akcije zemalja o klimatskim promenama. Kada se zemlje formalno pridruže Pariskom sporazumu, njihovi INDC se smatraju nacionalno utvrđenim doprinosima (NDCs).

Od zemalja koje su ratifikovale Pariski sporazum traži se da formulišu i predstave dugoročne razvojne strategije niskih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Razvijene zemlje (zemlje Aneksa I), koje već imaju ciljeve od 2050. godine, mogu da ažuriraju svoje planove u kontekstu dogovorenih ciljeva, jer se većina ovih planova mora ojačati, a zemlje u razvoju (zemlje koje nisu iz Aneksa I), kao što je Republika Makedonija, mogu da koriste iskustva procesa INDC da bi postojeće planove razvili u dugoročnije vizije.

Makedonski dvostruki status, zahtevi i sinergije

Makedonija je aktivno doprinela međunarodnom procesu klimatskih promena ispunjavanjem zahteva za izveštavanjem. Ovi zahtevi su različiti – u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (United Nations Framework Convention on Climate Change UNFCCC) Makedonija ima status države izvan Aneksa I, dok se kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) mora da pridržavati politike EU o klimatskim i energetskim pitanjima koja zapravo preuzima obaveze zemalja iz Aneksa I. Što se tiče aspekta EU, Ministarsko veće Energetske zajednice (EZ) usvojilo je preporuku o praćenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a Održiva povelja Zapadnog Balkana (ZB) od šest zemalja ovog regiona traži da istraže najbolji način za poboljšanje sistema za praćenje, izveštavanje i planiranje energetskih i klimatskih politika i usklađivanje sa relevantnim politikama EU.

Izveštavanje UNFCCC se obavlja preko National Communications (NCs), Biennial Update Reports (BURs) i National Inventory Report koji imaju unapred definisan sadržaj i nivo detalja. Izveštavanje EU (zemlje Aneksa I) je slično, ali potreban sadržaj i vremenski rok za podnošenje su zahtevniji.

Kombinujući raspoloživu podršku (finansijsku i tehničku) i iz UNFCCC i EU, zemlja je uspela da se dobrovoljno uključi u principe za izveštavanje Aneksa I UNFCCC, koji su predviđeni za zemlje kandidate za članstvo u EU, što je više moguće u okviru National Communications (NCs) i Biennial Update Reports (BURs).

Nivo primene u Makedoniji ocenjuje se kao: Annex I like, Tends to Annex I like, Steps towards Annex I like, or Non Annex I.

Podizanje ambicije

Ukratko rečeno, u izveštaju o GHG-u u velikoj meri izveštavanje je “Annex I like” i “Tends to Annex I like”. Ispunjeni su neophodni tehnički uslove za obezbeđivanje održivosti, pošto je jak fokus stavljen na dokumentovanje bitnih informacija u jednoj kratkoj formi, aktivnosti i zadaci su standardizovani, a jasne procedure propisane, dok su uloge i odgovornosti svih igrača jasno definisane. Takođe je sve javno dostupno, pošto se baza podataka, dokumenti i infografika objavljuju na: http://vvv.unfccc.org.mk/Default.aspk?LCID=229

Osim toga, mnogi od principa izveštavanja Aneksa UNFCCC uključeni su u makedonske NC i BUR. Naime, počev od prvog BUR-a, analize ublažavanja klimatskih promena konceptualizovane su kroz WOM (bez mera), WEM (sa merama) i WAM (uz dodatne mere) scenarije. Takođe, u sklopu prvog BUR-a razvijen je konceptualni okvir praćenja, izveštavanja i potvrđivanja (MRV) uključujući i odgovarajuće institucionalno okruženje.

Ovaj značajan napredak u izveštavanju je prepoznao UNFCCC i nekoliko procesa i alata su identifikovani kao dobra praksa širom sveta. Osim toga, sva ova dostignuća doprinela su izgradnji kapaciteta u zemlji, kako analitičkog, tako i kapaciteta kreatora politika i svih zainteresovanih strana da odgovore na zahtevnije standarde izveštavanja.

Na strani ublažavanja klimatskih promena, u okviru najnovijeg Makedonskog izveštaja o klimatskim promenama (2018), pokazano je da je podizanje makedonske ambicije za klimatske promene moguće primenom 46 mera (35 u energetskom sektoru, osam u poljoprivredi, šumarstvu i drugim upotrebama zemljišta, tri u sektoru otpada) odabranih iz nacionalnih strateških i planskih dokumenata. Štaviše, oko 80 odsto svih smanjenja emisija može biti postignuto primenom win-win mera odnosno primenom ovih mera ne samo da se smanjuju emisije, već se stvara finansijska ušteda.

Sumirajući, Republika Makedonija je možda mala po veličini, ali je velika u razumevanju da svako ima ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.