Foto: invisiblepower from Pixabay
Zagađenje vazduha je problem životne sredine koji najviše zabrinjava građane, dok zabrinutost za klimatske promene ujedinjuje ljude svih uzrasta, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o životnoj sredini i ekologiji.
Istraživanje javnog mnjenja je uradila Fondacija Hajnrih Bel u saradnji sa IPSOS-om krajem oktobra i početkom novembra na uzorku od više od 3.000 građana u Srbiji i 1.008 Beograđana.
Većina građana veruje da su pošumljavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, izolacija stanova, izbacivanje uglja iz upotrebe najbolji načini za poboljšanje životne sredine, pokazali su rezultati istraživanja.
Građani su spremni da doprinesu upravljanju otpadom, i to tako što bi reciklirali, sadili drveće, prestali da koriste plastične kese, ali na pitanje šta ih sprečava da već sada preduzmu te mere oni ne navode konkretan razlog za nečinjenje.
Ekološki problemi u Srbiji jedini zbog kojih se građani ne dele politički
Za građane Srbije ekološki problemi predstavljaju četiri od šest najvažnijih lokalnih prioriteta. Uz zdravstvo i saobraćaj, zagađenje, upravljanje otpadom, kanalizacija i smeće su oblasti koje su ispitanicima lično najvažnije i koje bi trebalo unaprediti, pokazali su rezultati istraživanja.
Ekološki problemi su ocenjeni kao nacionalni prioritet, nezavisno od starosne dobi, političke orijentacije ili mesta stanovanja, navodi se u saopštenju Fondacije Hajnrih Bel.
Kada je reč o stavu o tome da li ekonomski razvoj i zaštita životne sredine idu zajedno, čak 76 odsto građana smatra da ove oblasti mogu i treba da idu zajedno. Dvanaest procenata smatra da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.
Ukoliko Srbija odluči da postepeno ugasi zagadjujuće industrije, najbolji način da se pomogne radnicima bili bi izgradnja nove, čiste industrije i ponovno zapošljavanje, kao i prekvalifikacija radnika, pokazali su rezultati istraživanja.
Čak 71% građana Srbije smatra da je zagađenje vazduha najveći ekološki problem, a sa time se slažu i Beograđani u nešto većem procentu (80%). Zagađenju reka pripalo je drugo mesto, dok se kao treći problem kod Beograđana izdvaja upravljanje otpadom (35%), a kod ostatka Srbije zagađenje zemljišta (44%).
Građani žele da budu deo rešenja za problem klimatskih promena
Klimatske promene zabrinjavaju čak 87% ispitanika, međutim, 48% smatra da je to prirodni fenomen na koji ne mogu da utiču. Većina smatra da bi vlasti trebalo da povećaju podsticaje za one koji rade na ublažavanju posledica klimatskih promena.
Ponašanje građana je ključno za rešavanje problema sa životnom sredinom, saglasni su ispitanici. Trećina ispitanika u Srbiji i četvrtina u Beogradu smatra da su sami građani krivi za stanje životne sredine, dok svaki peti građanin smatra da je to Vlada Srbije.
Viša cena struje je prihvatljiva
Polovina Srbije se još greje na drva, zatim na centralno grejanje, dok je u Beogradu najviše građana koji se greju na centralno grejanje. Građani bi prihvatili višu cenu električne energije, broj onih koji su za povećanje cene po razumnoj ceni, do 10% cene, je čak tri četvrtine, Srbija 73%, Beograd 75%.
Čak 62 odsto ispitanika bilo bi voljno da pređe na korišćenje električne energije koja je 100 odsto proizvedena iz obnovljivih izvora energije ako bi poskupljenje bilo razumno, a 12 odsto bi to uradilo bez obzira na cenu.
Simon Ilse: Primetna prioretizacija ekoloških tema
Glavni direktor fondacije Hajnrih Bel Simon Ilse, predstavljajući rezultate istraživanja, podsetio je na otvaranje Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i istakao da je primetna prioretizacija ekoloških tema u javnom diskursu u Srbiji.
– Primećujemo sve češće javno rezonovanje ove teme, diskusije u medijima kao i ekološke proteste. Dobar je trenutak da se izmeri percepcija i mišljenje građana Srbije o ekološkim temama. Srećni smo što je konačno otvoreno poglavlje 27 i nadam se da ćemo i dalje napredovati u oblasti ekologije, da srpski zakoni budu u skladu sa evropskim standardima, istakao je direktor fondacije Hajnrih Bel.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.