IRENA: Već pola svetskog kapaciteta solara je u Kini, Turska predvodi uspon na Balkanu

Ukupna snaga elektrana na obnovljive izvore u svetu porasla je prošle godine 585 gigavata, što je činilo 92,5 odsto ukupnog povećanja, objavila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA). Fotonaponski pogoni i oni na vetar su ponovo dominirali u ekspanziji, kao i Kina. Ta zemlja je obezbedila vrtoglavih 63,8 procenata ukupnog povećanja, a u dve navedene glavne tehnologije 61,5 odnosno 70,5 odsto. Pritom je na kraju 2024. u njoj bilo više od polovine aktivnog solarnog kapaciteta.

Svetska stopa rasta solara izašla je na 32 procenta, a u Jugoistočnoj Evropi ju je nadmašilo osam zemalja. Hrvatska je bezmalo duplirala kapacitet, a Turska ima na mreži skoro koliko svi ostali zajedno.

Statistika kapaciteta iz obnovljivih izvora 2025. (Renewable Capacity Statistics 2025) je donela podatke za prošlu godinu koje je sabrala agencija IRENA. Taj izveštaj o sistemima za proizvodnju zelene električne energije je pokazao ogroman porast snage, na 4,49 teravata. I apsolutno uvećanje, 585 gigavata, i stopa od 15,1 odsto su najveći do sada. Obnovljivi izvori u novoinstaliranim kapacitetima učestvuju sa 92,5 procenata.

Solarna energija čini golemih 77,2 odsto ukupne ekspanzije. Povećana je, dakle, za 452 gigavata ili 32 procenta na godišnjem nivou, na 1,87 teravata. Ta tehnologija je samo dve godine ranije prebacila prvi teravat. Inače, Globalni savet za solarnu energiju je ranije proglasio da je 2024. već dostignut prag od dva teravata.

IRENA je saopštila da je segment vetra skočio 11,1 odsto (ili 113 gigavata) na 1,13 teravata. Hidroelektrane su postigle neto povećanje od samo 1,1 odsto. Iznosilo je tek 15,5 gigavata i došle su na 1,43 teravata.

Kada je reč o tri glavne tehnologije, treba napomenuti da je proizvodnja po megavatu kapaciteta u hidroelektranama i solarnim parkovima tri odnosno skoro dva puta veća nego kod fotonaponskih sistema.

Bioenergija se popela 3,2 odsto na 151 gigavat, a zbirna snaga geotermalnih elektrana je uvećana 2,5 odsto na 15,4 gigavata. Što se tiče čisto reverzibilnih hidroelektrana, kategorije iz koje su isključena postrojenja koja proizvode struju i na konvencionalan način, kapacitet je porastao zanemarljivih 0,4 procenta na 142 gigavata. To je najefektnija tehnologija za balansiranje proizvodnje iz varijabilnih izvora, prvenstveno sunca i vetra. Baterijski sistemi, koji dobijaju sve veću ulogu, nisu obuhvaćeni podacima.

Kina daleko nadmašila ostatak sveta u ekspanziji u sve tri glavne tehnologije za zelenu energiju

Solarna i energija vetra nastavljaju da dominiraju u povećanju kapaciteta na obnovljive izvore. Prošle godine su zajedno činile čak 96,6 odsto ostvarenog neto rasta.

„Obnovljivi izvori obnavljaju privrede. Ali prelazak na čistu energiju mora da bude brža i pravičnija – i da sve zemlje dobiju šansu da u potpunosti iskoriste dobrobit jeftine, čiste obnovljive struje“, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres.

I zaista, slika bi bez Kine bila potpuno drugačija. To je daleko najjača sila u ovom sektoru, i to uključujući proizvodnju opreme za elektrane na obnovljive izvore.

Svet bi aktuelnim tempom 2030. podbacio za 0,8 teravata u odnosu na klimatski cilj za kapacitet električne energije iz obnovljivih izvora

U Kini je 63,8 odsto kapaciteta instaliranog prošle godine, pri čemu je njen udeo u novim vetroelektranama 70,5 procenata, a u fotonaponskim sistemima 61,5 odsto. Svoj kapacitet hidroelektrana je uvećala za 14,4 gigavata, što je neverovatnih 93 odsto na globalnom nivou, pa je na kraju 2024. imala 436 gigavata.

Zbirni kapacitet iz obnovljivih izvora se u ovoj zemlji popeo 25,7 procenata na 1,83 teravata. Stavka vetra je uzletela 18,1 odsto na 522 gigavata, a solar je katapultiran 45,6 odsto na 888 gigavata. To znači da je u Kini već više od polovine celokupnog svetskog fotonaponskog kapaciteta!

Kada bi se ukupna stopa rasta na polju obnovljivih izvora iz 2024. održala do kraja 2030, globalni kapacitet bi dostigao 10,4 teravata. To je 0,8 teravata ispod cilja konzistentnog s održavanjem globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepeni Celzijusa.

Turska 2024. povećala svoju snagu solara za 76 odsto na 19,9 gigavata, izračunala IRENA

Zemlje u regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News su uglavnom ostvarile sjajan napredak u segmentu fotonaponskih pogona, a u drugima mahom stagnirale.

Turska je neprikosnovena što se tiče solara – povećala ga je 76 odsto na 19,9 gigavata, a na svim drugim tržištima zajedno je na kraju godine bilo 22,5 gigavata. Vetar je bio solidan, s rastom od 9,9 odsto na 13 gigavata. U tom delu se istakla i Srbija. Kapacitet vetroelektrana joj je porastao 18,4 odsto i tako je bila jedina u regionu sa stopom iznad globalne, dostigavši 604 megavata.

Osam država u Jugoistočnoj Evropi, uključujući Tursku, imalo je veći relativni rast solara od svetskog nivoa, pokazala je nova statistika.

Kada je reč o apsolutnom rastu fotonaponskog kapaciteta, Grčka je sa svojih 2,58 gigavata bila druga na grafikonu. To je 39 odsto na godišnjem nivou.

Hrvatska je sa skokom od 86 procenata bila najbolja na Balkanu. Na mreži je na kraju 2024. imala 860 megavata. Kapacitet u Rumuniji je povećan 57 odsto na 4,7 gigavata. Bugarska je svoj pojačala za jedan ceo gigavat ili 34 procenta, dobacivši do ukupno 3,9 gigavata. Na teritoriji Slovenije je bio 1,31 gigavat solara, što je 27 procenata više nego godinu dana ranije.

Severna Makedonija je pridodala 65 odsto u tih dvanaest meseci i stigla na 833 megavata, dok je Kipar podigao svoj nivo za četvrtinu, na 724 megavata.

Preostala tržišta su sva pri dnu evropske lestvice po fotonaponskom kapacitetu. Albanija je imala 307 megavata, što je godišnji skok od 48 odsto.

Po navedenom izveštaju, snaga solarnih postrojenja u Srbiji je povećana 22 odsto na 241 megavat. U Crnoj Gori je bilo 30 megavata, u poređenju sa 17 megavata na kraju 2023. godine. U tabeli koju je objavila IRENA stoji da je Bosna i Hercegovina ostala na 212 megavata, a Kosovo* na 20 megavata, što ukazuje na nedostatak novih podataka.