Foto: IRENA
Postizanje klimatskih ciljeva do 2050. zavisiće od akcija koje će biti preduzete do kraja decenije, navodi se u novom izveštaju koji je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) predstavila na samitu COP27 u Egiptu. Ta organizacija ističe da je neiskorišćeni potencijal obnovljive energije ogroman i navodi da je za postizanje klimatskih ciljeva najkasnije 2030. godine neophodno dostići ukupni kapacitet od 10,8 teravata, u poređenju s trenutno planiranih 5,4 teravata.
Nedavni geopolitički i klimatski događaji ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem, kako bi se povećale ambicije za primenu obnovljive energije, postigli klimatski ciljevi i povećala energetska bezbednost, navodi IRENA.
U dokumentu Ciljevi za obnovljivu energiju iz 2022: Vodič za dizajn (Renewable energy targets in 2022: A guide to design), kojeg je organizacija predstavila na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP27, procenjuje se jaz između nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) država za obnovljive izvore energije i globalnog klimatskog cilja ograničavanja porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Odnosno, između planiranih investicija i potrebnih investicija.
U izveštaju se upoređuju obaveze i ambicije koje su preuzele vlade zemalja u vezi sa povećanjem kapaciteta iz obnovljivih i klimatski ciljevi koje postavlja naučna zajednica, o neophodnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se ograničilo globalno zagrevanje.
Rezultati analize pokazuju da će se planeta do kraja veka zagrejati 2,4 stepena Celzijusa, ukoliko se ne napravi neophodan zaokret u klimatskim politikama, dok izveštaj pruža otrežnjujući pogled na ono što treba da se uradi, navodi IRENA.
Uskladiti plan za obnovljive sa klimatskim ciljevima
Ukupne ambicije za energetsku tranziciju su još nedovoljne, napominje Keli Rig, konsultantkinja u ovoj međunarodnoj agenciji. Energetika je zaslužna za 75 procenata emisija gasova s efektom staklene bašte, tako da je hitan prelazak na energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima od suštinskog značaja za rešavanje klimatske krize, navela je Rig.
Obnovljivi izvori su trenutno najpristupačnija opcija za uvođenje novih energetskih kapaciteta. Prosečna cena novih solarnih i vetroelektrana na kopnu sada je niža od troškova upravljanja mnogim postojećim elektranama na ugalj, navode u agenciji.
IRENA je pozvala globalne lidere da premoste jaz u primeni energije iz obnovljivih izvora, ističući da su oni okosnica energetske tranzicije i održivo klimatsko rešenje.
Međutim, od 183 potpisnice Pariskog sporazuma, 143 države se preuzele obaveze i odredile ciljane kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u okviru njihovih nacionalno utvrđenih doprinosa, a tek se 12 zemalja obavezalo da udeo obnovljivih izvora u svom energetskom miksu dovede na određeni nivo.
IRENA navodi da obnovljivi izvori nude lako ostvarivo rešenje za klimu, ali da to zahteva hitno delovanje. Države moraju da usvoje ambicioznije obavezujuće ciljeve da bi se u potpunosti iskoristio potencijal za proizvodnju zelene energije.
Svaki kratkoročni zaostatak u energetskoj tranziciji dodatno smanjuje šansu da se povećanje temperature ograniči na 1,5 stepen
Generalni direktor agencije IRENA Frančesko La Kamera navodi da je, uprkos određenom napretku, energetska tranzicija daleko od toga je nap ravom putu. On napominje da svaki kratkoročni zaostatak u energetskoj tranziciji dodatno smanjuje šansu da se povećanje temperature ograniči na 1,5 stepen. Postizanje klimatskih ciljeva do 2050. zavisiće od onog što će biti postignuto do kraja ove decenije.
IRENA navodi da su ciljevi dostižni
IRENA je analizom došla do podatka da sve države zajedno teže da do 2030. podignu ukupan kapacitet iz obnovljivih izvora na 5,4 teravata.
Međutim, ovo bi bila samo polovina od 10,8 teravata, koliko je prema njenom scenariju potrebno kako bi se dostigli klimatski ciljevi, odnosno da se globalno zagrevanje do kraja veka zadrži na do 1,5 stepeni Celzijusa.
Taj cilj je „lako ostvariv“ jer trenutni ciljevi za porast obnovljivu energiju zaostaju za ostvarenim rezultatima i novim instalisanim kapacitetima u poslednje dve godine, navodi se u dokumentu.
Da bi postigle aktuelne ciljeve za 2030. godinu, države sveta bi trebalo da uvećaju ukupne kapacitete za 2,3 teravata odnosno za po 259 gigavata godišnje.
To je manje od instalisanog kapaciteta obnovljivih izvora energije koji je ostvaren u poslednje dve godine, 2020 i 2021. i uprkos svim komplikacijama koje su nastale kao rezultat pandemije i posledičnim prekidima u lancu snabdevanja.
Tokom ove dve godine, na globalnom nivou instalisano je oko 261 gigavata kapaciteta godišnje, ističe IRENA. Nastavljajući tim tempom, scenario od 10,8 teravata kapaciteta do kraja decenije bilo bi moguće ostvariti.
Globalna raspodela obnovljivih izvora
Predviđeni razvoj zelene energetike do 2030. ostaje koncentrisan u nekoliko regiona širom sveta. Na Aziju odlazi polovina ciljanog ukupnog kapaciteta, a slede Evropa i Severna Amerika, navodi IRENA.
Bliski istok i Severna Afrika u globalnim ambicijama za 2030 učestvuju sa samo tri odsto, uprkos velikom potencijalu tog regiona, u poređenju sa dva procenta pripisanih Podsaharskoj Africi.
Po postojećim projekcijama, G20, grupa najvećih i privreda u najbržem razvoju, imaće skoro 90 odsto od 5,4 teravata zacrtanih za 2030. godinu.
Ova analiza se zasniva na nedavno objavljenom izveštaju UN-a o klimatskim promenama, koji pokazuje da su klimatski planovi i dalje nedovoljni kako bi se globalno zagrevanje do kraja veka zadržalo na najviše 1,5 stepeni Celzijusa.
Kada je 2015. usvojen Pariski sporazum, takozvani nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) i garancije država potpisnica nisu bili dovoljni da se porast temperature ograniči na 1,5 stepen, napominje konsultatkinja Rig. Vlade država potpisnica su se složile da će njihova klimatska obećanja i ambicije biti ažurirane i ojačane pet godina nakon sporazuma. Sada je krajnje vreme da se ciljevi ponovo utvrde, tako da bi trebalo da usledi novi krug preuzimanja obaveza, kao i novih obećanja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.