Životna sredina

Investitor odustao od izgradnje male HE u Parku prirode Velebit

Photo: Goran Šafarek/WWF

Objavljeno

11.01.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.01.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Kompanija „Hidroenergetska postrojenja“ odustala je od izgradnje male hidroelektrane na reci Krupi u Parku prirode Velebit, što su pozdravila brojna udruženja za zaštitu prirode, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF).

„Kompanija ‘Hidroenergetska postrojenja’ obavestila je Ministarstvo zaštite okoliša i energetike da odustaje od postupka ocene o potrebi procene uticaja na okolinu za izgradnju male hidroelektrane na reci Krupi. Time je investitor de fakto odustao od projekta u Parku prirode Velebit“, navodi se u saopštenju WWF.

Stručnjaci iz udruženja BIOM, Eko Pan, Hrvatskog društva za zaštitu ptica i prirode i WWF-a još u septembru su se snažno usprotivili korišćenju reke Krupe u hidroenergetske svrhe.

Krupa je najveća pritoka reke Zrmanje i sastavni deo Parka prirode Velebit, a ujedno je i deo evropske ekološke mreže Natura 2000, pa bi izgradnja hidroelektrane imala velik uticaj na ekologiju i prirodne karakteristike zbog kojih je područje i stavljeno pod hrvatsku i međunarodnu zaštitu, dodaje se u saopštenju.

„Odluka investitora da se povuče iz ovog projekta je više nego dobrodošla, jer je jedina ispravna kako bi se sačuvao jedan od temeljnih prirodnih fenomena zbog kojih je Park prirode Velebit i proglašen, a to su sedrene barijere. I stručno vodstvo Parka takođe je bilo protiv izgradnje, što su jasno rekli i samom investitoru“, rekla je Irma Popović Dujmović, koordinatorka projekata u WWF Adria.

U WWF-u kažu da je privatni investitor planirao da izgradi hidroelektranu snage 1,6 MW s branom visine 1,5 i dužine 45 metara, i cevovodom dužine 170 metara kojim bi se preusmeravao tok reke na turbinu. Kažu da bi ceo zahvat uticao na dno reke u površini od 2.000 kvadratnih metara, u velikoj većini prirodnih sedrenih barijera.

Područje je toliko nepristupačno da je investitor razmišljao čak o gradnji pomoću helikoptera, bez obzira na uticaj buke, vrtloga vazduha i izduvnih gasova na prirodu i životinjski svet ovog zaštićenog područja, dodaje se u saopštenju.

Predstavnici udruženja za zaštitu prirode istakli su da se ovakvim planovima poništava sama svrha zaštićenih područja, navodeći iskustvo sa rekom Mrežnicom, na kojoj je izgradnja male hidroelektrane prouzrokovala degradaciju lokaliteta.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

janom investments Andrej Srsen bef 2024 zapadni balkan

Janom Investments donosi znanje i investicije na Zapadni Balkan

11. januar 2017. - Jedan od pionira u oblasti ulaganja u klimatske tehnologije u regionu centralnoistočne Evrope, bio je prisutan i na Beogradskom energetskom forumu

Zapadni Balkan tesan rok za spajanje trzista elektricne energije

Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

11. januar 2017. - Spajanje tržišta je prvi zadatak u energetskoj tranziciji i uslov za izuzeće od CBAM-a, naveli su panelisti na Beogradskom energetskom forumu

maja turkovic cwp global investicije bef 2024

Lideri energetske tranzicije u regionu: CWP razvija 6 GW obnovljivih izvora energije

11. januar 2017. - Maja Turković, potpredsednica za Evropu, bila je jedan od učesnika panela Moguća rešenja za izazove u mreži na konferenciji BEF 2024

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

11. januar 2017. - Studiju o potencijalu uradili su Miloš Bogdanović iz Kotora i profesor Pomorskog fakulteta u Kotoru Špiro Ivošević