Interesi investitora ispred ljudskih prava, javne rasprave bez javnosti

Autor: Zelena patrola

Interesi investitora se u Srbiji štite, a osnovna ljudska prava bezočno gaze, kaže Mirko Popović, programski direktor u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), povodom sve češćih slučajeva isključivanja građana iz javnih rasprava o izgradnji kontroverznih postrojenja.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokušao je organizovati javnu raspravu o drugoj studiji o proceni uticaja na životnu sredinu dela buduće fabrike guma kineskog Linglonga u Zrenjaninu. Održavanje javne rasprave bilo je predviđeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, gde nije bilo moguće primiti sve predstavnike zainteresovane javnosti i medija, po rečima Nemanje Ercega, v. d. pomoćnika pokrajinskog sekretara.

Javna rasprava podrazumeva mogućnost da svi zainteresovani građani i mediji mogu prisustvovati. Uprkos tome što su zainteresovani građani i mediji insistirali da se javna rasprava odloži, kad već nema uslova za održavanje, organizator ju je održao za nekoliko građana. Problemi sa organizovanjem javnih rasprava su naročito eskalirali od proglašenja pandemije oboljenja COVID-19.

Ovo je bio povod za razgovor sa Mirkom Popovićem, programskim direktorom u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Koliko je važno učešće javnosti prilikom donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine?

Učešće javnosti je najvažnije! To je pre svega naše pravo, a ne samo mogućnost. A odricanje od prava je istovremeno odricanje od slobode. Odricanje od slobode je, za mene, odricanje od zajednice, odricanje od slobode je odricanje od resursa i predaja istih onima koji, očigledno, neracionalno upravljaju njima u jednom okviru koji definišu korupcija i neodgovornost. Dakle, učešće javnosti je najvažniji korektivni instrument, posebno u državama i društvima koji se nisu dovoljno naučili da je životna sredina naše zajedničko dobro.

Suštinska poruka investitorima je: ukoliko se lokalna zajednica protivi projektu, idite na neko drugo mesto

U poslednje vreme veliko je interesovanje građana i udruženja da učestvuju u procesu donošenja odluka. Javne vlasti umesto da se raduju zbog toga, čine sve kako bi onemogućile građane da učestvuju u ovim procesima. Javne rasprave istovremeno omogućavaju da se građani informišu o projektima koji će se graditi u njihovim sredinama. Osim toga, tu se vodi dijalog između građana, lokalne zajednice, nosioca projekta i javnih vlasti. Suštinska poruka je: ukoliko se lokalna zajednica protivi projektu, idite na neko drugo mesto!

Projekat ne samo da treba da zadovolji one formalne kriterijume, on treba da se integriše u lokalnu zajednicu, jer sâm investitor postaje deo te lokalne zajednice. On treba da bude deo zajednice, a ne neprijatelj zajednice. Ovde imamo državu i investitore koji se često ponašaju kao neprijatelji lokalne zajednice u kojoj žele da realizuju projekte.

Zakon o državnoj upravi nalaže da se javna rasprava organizuje kada se bitno menja uređenje nekog pitanja ili kada to posebno zanima javnost. Traje najmanje 20 dana, a rok za dostavljanje predloga ne može biti kraći od 15 dana.

Kako izgledaju javne rasprave u Srbiji?

Javne rasprave u Srbiji imaju sve elemente jedne birokratsko-administrativne forme u kojoj je jedini cilj da se upravo ta forma zadovolji. I to nam posebno pokazuju poslednji slučajevi u vreme krize koja je izazvana pandemijom COVID-19, kada javne vlasti nisu u stanju da odgovore na taj izazov.

O tome svedoče primeri koje smo gledali poslednjih meseci, kao što je javna rasprava za fabriku guma Linglong – u Zrenjaninu i Novom Sadu. Ono što im samo ime kaže, javne rasprave su javne. Kad je nešto javno, tu ne postoji nikakva mogućnost da se neki građanin spreči da u tome učestvuje. Ukoliko nema uslova, javna rasprava ne bi trebalo da se zakazuje niti održava.

Postavlja se pitanje: Šta je to toliko hitno? Kud se investitor i javne vlasti žure? Zbog čega se interes investitora stavlja ispred interesa države da štiti osnovna ljudska prava svojih građana, interesa građana, ispred vladavine prava. Ne postoji veće pravo od osnovih ljudskih prava! Ne postoji ekonomski interes koji može biti važniji od poštovanja ljudskih prava. A mi upravo sada imamo da se interesi investitora štite, a osnovna ljudska prava bezočno gaze.

Javna rasprava o Kolubari B je prvo odložena, a posle mesec dana je najavljena i održana istog dana

Mi samo želimo da se sprovode zakoni. Branim naše pravo da živimo u uređenom društvu. Mi ne smemo odustajati. Sledeći put ne treba da nas bude 50, već 150. Građani treba da pokažu da su nepokolebljivo posvećeni tome da zaštite svoja prava: pravo da znaju i pravo da učestvuju u procesu donošenja odluka! Ponašanje javnih vlasti pokazuje duboko ukorenjeno neznanje i lenjost i građani su, upravo, žrtve takvog stanja.

Možda najdrastičniji primer je javna rasprava u vezi sa planom područja posebne namene za termoelektranu Kolubara B. Zbog epidemioloških razloga nije mogla da se održi u Lazarevcu. Javne vlasti nisu predvidele broj učesnika u javnoj raspravi i morale su da odlože tu raspravu. Da bi mesec dana kasnije organizovali javnu raspravu u Beogradu – tako što su objavili oglas ujutro a održali javnu raspravu istog dana. Sada je ovaj predmet pred Upravnim sudom.