Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi treba da postane institut od strateškog interesa, a ne da se proda

Vrednost Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi ne može da se meri novcem i država treba da ga proglasi institutom od strateškog interesa umesto što ga prodaje, smatraju građanske organizacije i stručnjaci. Oni ukazuju na to da podaci o vodama u Srbiji, od koje su neke proglašene državnom tajnom, ne smeju da dođu u privatne ruke.

Povodom poziva Ministarstva privrede za prodaju Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti   (MASA), inicijativa Pravo na vodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA) pokrenuli su kampanju za nezavisnost ove institucije i njen rad u javnom interesu.

Uputili su apel stanovništvu, a pogotovo stručnoj i akademskoj javnosti, da ustane zarad očuvanja i unapređenja kvaliteta vode i prirodnih dobara i održive budućnosti javnog zdravlja u Srbiji. Predstavnici navedenih organizacija su na konferenciji za štampu istakli značaj analiza i stručnih rešenja u oblasti upravljanja vodama i otpadnim vodama za društvo i ukazali na opasnost od klimatskih promena i zagađivanja.

Status strateškog interesa bi ograničio mogućnost prodaje udela na 49 odsto

Jaroslav Černi treba da postane institut od strateškog interesa, po Zakonu o nauci i istraživanjima, kažu u nevladinim organizacijama, uz obrazloženje da bi na taj način ostalo zaštićeno 51 odsto udela države.

U institut su decenijama ulagana ogromna sredstva i nema tog novca koji može da nadoknadi njegovu vrednost za ovo društvu, rekli su i posebno upozorili na podatke o vodama u Srbiji koji imaju oznaku državne tajne. Inicijativa je već pokrenula peticiju na platformi Kreni-promeni protiv privatizacije, uz obrazloženje da bi prodaja uticala na kvalitet, cenu i dostupnost pijaće vode.

Jaroslav Černi treba da radi u javnom, ne u privatnom interesu

Olga Nikolić iz organizacije MASA (na slici u sredini) izjavila je da bi Srbiji i budućim generacijama bila naneta velika šteta ukoliko bi Jaroslav Černi radio u privatnom, umesto javnom interesu. Izrazila je bojazan da bi ovaj postupak otvorio put za prodaju drugih instituta. Naglasila je da Institut za vodoprivredu ima status akcionarskog društva, pa da ga je zato lakše privatizovati nego neku javnu ustanovu.

Jaroslav Černi projektuje brane, hidroelektrane i vodovode, bavi se odbranom od poplava i izradom studija o uticaju projekata na životnu sredinu, napomenula je Nikolić. Posebno je pozvala naučnu i stručnu javnost da reaguje i priključi se naporima da se privatizacija zaustavi.

Upropasti pa prodaj

Predstavnica mreže Pravo na vodu Iva Marković rekla je da ne treba razgovarati o prodaji već o načinima da se unapredi rad i obezbedi nezavisnost instituta. Navela je da je potpis i pečat već jeste na nekim projektima koji nisu u interesu zaštite životne sredine niti prava građana i građanki na pitku vodu.

„Mi ne žmurimo na problem institucija koje su devastirane. Ali, vrlo slično sa prethodnim privatizacijama, najlakše je instituciju prvo dovesti do propadanja, da li materijalnog ili propadanja kredibiliteta etike rada, a onda reći: zašto je ne bismo privatizovali?“, kazala je.

Marković: Prodajom se rastaču javna sredstva za elementarnu bezbednost od poplava i snabdevanje pijaćom vodom

O efikasnosti najbolje govori to što je u mnogim tenderima javnih institucija Jaroslav Černi davao najbolje ponude, kazala je. Marković tvrdi da se prodajom rastaču javna sredstva za elementarnu bezbednost od poplava i snabdevanje pijaćom vodom.

Početna cena od 2,5 miliona evra je „sramna“, istakla je i uporedila sumu sa 250 miliona evra namenjenih za nacionalni stadion. Pritom, institut Jaroslav Černi radi s dobitkom, podvukla je. „Javni sektor je uvek bio najbolji domaćin za sve što se tiče voda“, izjavila je Marković i dodala da privatizacije ovih delatnosti nikada nisu donosile korist stanovništvu i vlastima gradova i država širom sveta, već da su mnogo puta bili prinuđene da otkupljuju firme koje su prodali.

Institut je, ovakav, jedinstven u regionu, jer je ta delatnost u okolnim zemljama rascepkana među institucijama i one nemaju dobru komunikaciju, kazala je.

Onaj ko ima podatke o vodi će sutra vladati svetom

Hidrogeolog Branislav Božović je podsetio da su krupna ispitivanja na licu mesta za gradnju mostova i brana po nastanku instituta bila jedinstvena u svetu i da su njegovi stručnjaci o tome predavali po celom svetu. Država je ulagala ogroman novac u vodoprivredne osnove i studije vodosnabdevanja, a sada je „ne interesuje šta sutra, a pomalo ni šta danas“, izjavio je.

Izvori pijaće vode su se već smanjili do nivoa strateških rezervi, kojima treba mnogo vremena za obnavljanje

Znanje koje Jaroslav Černi svakako spada u domen tajne, jer će onaj ko ima podatke o vodi sutra vladati svetom, poručio je Božović. Institut ima kapitalnu razvojnu vrednost za zajednicu i društvo i treba da omogući narednim generacijama da žive normalno i bolje.

Po Božovićevim rečima, Srbija je što se tiče izvora pijaće vode već u zoni strateških rezervi, kojima treba mnogo vremena za obnavljanje. On je upitao ko zdrave pameti prodaje nešto što košta „milijarde“ i dodao: „Šta vam je važnije, voda ili litijum?“

Institut ima ovlašćenja važna za pristupačnost pijaće vode

Vesna Jakovljević iz organizacije OSNA izrazila je sumnju da je privatizacija pokrenuta zbog projekata izgradnje stanova i metroa na vodoizvorištu Makiš u Beogradu i eksploatacije podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, Rio Tintovom planu da napravi rudnik litijuma i postrojenje za preradu, kao i za prečišćavanje otpadnih voda u projektu s Evropskom unijom od 300 miliona evra te najave investicija za instaliranje hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica.

Privatni vlasnik bi mogao da odobrava štetne projekte i profitirao bi od rada za investitore

Ukoliko uzmu institut, profiteri mogu da promene status voda koje su određene za piće i uskrate građanima izvorišta, kazala je. Institut Jaroslav Černi takođe utvrđuje njihov kapacitet, tako da postoji opasnost od smanjivanja sanitarne zone zaštite radi izgradnje, navela je Jakovljević.

Nevladine organizacije traže od Srpske akademije nauka i umetnosti da organizuje naučni skup kao za Jadar i planove za rudnik i preradu litijuma.

Pitanje tajni bi se rešilo tajno

Tajne bi bile regulisane ugovorom o privatizaciji, ali može se očekivati da bi taj ugovor bio sakriven od javnosti, kao i brojne informacije do sada, napomenuo je Jovan Rajić iz RERI-ja. Postala je praksa da se što manje zna i pita, izjavio je i podsetio na slučajeve predloga izmena krivičnog zakonika te zakona o policiji, informacijama od javnog značaja i o vodama.

Privatizacija instituta Jaroslav Černi bi po zakonu morala da se sprovede u skladu s programom Vlade Srbije i to po predlogu nadležnog ministarstva i uz mišljenje Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, rekao je Rajić i dodao da navedeni dokumenti, ukoliko uopšte postoje, nisu javno dostupni.

Opasno je prodavati strateški značajan institut kao što je Jaroslav Černi samo na osnovu najbolje ponude, jer bi mogla da ga preuzme firma koja nema veze sa vodoprivredom, napominje Rajić.