Incijativa Ne davimo Beograd: Poništeno rešenje o sadržaju studije za spalionicu otpada

Vlada Srbije je, nakon žalbe Inicijative Ne davimo Beograd, donela odluku o poništavanju rešenja Ministarstva zaštite životne sredine kojim se određuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje spalionice otpada u Vinči i naložila ponavljanje postupka, saopštila je inicijativa.

„O ozbiljnim nedostacima, netačno prezentovanim činjenicama i manjkavostima u zakonskom procesu vezanom za pripremu izgradnje spalionice otpada u Vinči, inicijativa Ne davimo Beograd i organizacije Bankwatch i A-11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava nedavno su obavestile i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Evropsku investicionu banku (EIB) i Svetsku banku (IFC)“, navodi se u saopštenju.

Ove organizacije uputile su 92 stranice komentara na dokumentaciju koju je podnela kompanija Beo Čista Energija d.o.o. kako bi prikupila finansiranje u visini od 330 miliona evra koliko je procenjeno da je potrebno za izgradnju postrojenja planiranih Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu (JPP), potpisanog 2017. godine.

Ugovor o izgradnji spalionice otpada u Vinči na teret građana postavlja znatno više troškove finansiranja ovog javno-privatnog partnerstva, navodi se u saopštenju.

„Naime, Ugovorom su predviđene obaveze Grada Beograda od najmanje 38 miliona evra godišnje, odnosno najmanje 1 milijarde i 150 miliona evra tokom 30 godina njegovog trajanja. Kako bi ispunio ovu obavezu, Grad Beograd je nedavno najavio uvođenje nove takse za tretman otpada“, dodaje se.

Problemi iz perspektive Bankwatch

Na svojoj internet prezentaciji, CEE Bankwatch Network, jedna od najvećih mreža organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi, navodi da je jedan od glavnih problema u vezi sa projektom činjenica da se 68% otpada u Beogradu može sprečiti, reciklirati ili kompostirati, a da se projektom predviđa njegovo spaljivanje.

Ako Beograd ne počne ubrzano da proizvodi mnogo više otpada, moguće je da će biti neophodno promeniti zakon i omogućiti uvoz otpada ili sprečiti rad neformalnih sakupljača otpada, izvor egzistencije 12.000 građana, ne bi li se ispunile ugovorne obaveze o količinama otpada koje treba da se dostavljaju privatnom partneru, kompaniji Beo Čista Energija, navodi Bankwatch.

Još jedan problem je činjenica da Srbija neće moći da dostigne cilj recikliranja otpada, koji EU postavlja na 50% do 2020. godine, ako njen glavni grad bude spaljivao 66% otpada, navodi Bankwatch.

Uz to, organizacija upozorava i da će građani morati da plaćaju taksu za upravljanje otpadom, fid-in tarifu za električnu energiju koje bi proizvodilo postrojenje u Vinči, kao i kompenzaciju investitoru ako se ne dostigne kapacitet spaljivanja 340.000 tona otpada godišnje za potrebe proizvodnje energije.

Ugovor potpisan u septembru 2017.

Grad Beograd i Beo Čista Energija, 50/50 zajedničko preduzeće francuske kompanije Suez Grupe i I-Environment Investments, zavisnog društva japanske kompanije Itochu, su JPP oročeno na 25 godina ugovorili u jesen 2017. godine.

JPP projekat, za koji je ugovor potpisan krajem septembra 2017. godine, treba da omogući zatvaranje i sanaciju jedne od najvećih aktivnih deponija u Evropi i proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora u kogenerativnom postrojenju koje će imati kapacitet preparade 340.000 tona otpada godišnje.