Novi izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pokazuje da je zaposlenost u energetskom sektoru u 2024. godini porasla duplo brže nego u celoj globalnoj privredi. Ključnu ulogu u ovom rastu imaju obnovljivi izvori energije, pre svega solarna energija i proces elektrifikacije. Ipak, autori upozoravaju da se velik broj kompanija suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Sektor energetike zapošljava 76 miliona ljudi, pokazuje novi Globalni izveštaj o zaposlenosti u energetskom sektoru za 2025. godinu (World Energy Employment 2025) Međunarodne agencije za energetiku. Ulaganja u energetsku infrastrukturu doprinela su prošle godine rastu zaposlenosti, koji je iznosio 2,2 odsto, skoro duplo više od stope rasta za celu privredu, 1,3 odsto.
Proces elektrifikacije značajno menja strukturu zaposlenosti. Doveo je do toga da sektor električne energije prvi put nadmaši sektor snabdevanja gorivom.
Broj ljudi koji rade u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i skladištenja električne energije je u poslednjih pet godina porastao za 3,9 miliona na 22,6 miliona, što čini skoro tri četvrtine svih novih radnih mesta u energetici.
Obnovljivi izvori energije, posebno solarna energija, ključni su pokretači zapošljavanja. Solar čini čak 50 odsto svih novih radnih mesta u elektroenergetici od 2019. godine. Prošle godine se uvećao za 310,000 radnih mesta, što je skoro polovina svetskog povećanja u domenu proizvodnje struje. Ukupni broj je procenjen na pet miliona.
Nuklearna energija, mreže i skladištenje energije su zajedno činili jednu četvrtinu novih radnih mesta u sektoru od 2019, uprkos brojnim preprekama kao što su rast troškova komponenti i nedostatak kvalifikovanih radnika, piše u izveštaju.
Sektor vetroenergije stagnira
Zaposlenost je 2024. u segmentu vetra povećana tri odsto na 1,7 miliona, u poređenju sa složenom stopom rasta (CAGR) od pet odsto iz prethodnih pet godina. Rastući troškovi nabavke i smanjenje državnih subvencija doveli su do usporavanja projekata i odlaganja investicija, navodi se u izveštaju.
Usporavanje je najočiglednije u proizvodnji opreme, gde je zabeležen pad zaposlenosti od šest odsto, uzrokovan padom potražnje za novim turbinama i komponentama usled kašnjenja i otkazivanja projekata.
Investitori u vetroelektrane na vodi su znatno smanjili investicione planove kao odgovor na rastuće troškove projekata. Evropa je prošle godine zabeležila najveći pad radne snage u tom segmentu – četiri odsto.
Sektor autoindustrije zabeležio je solidan rast prošle godine zahvaljujući povećanju broja radnih mesta povezanih sa električnim vozilima i baterijama.
Broj zaposlenih u snabdevanju naftom i gasom ponovo na nivou iz 2020. godine
Zaposlenost u snabdevanju ugljem je od 2019. u razvijenim privredama opala za 20 odsto, ali je zahvaljujući ekspanziji u Indiji, Kini i Indoneziji zabeležen rast na globalnom nivou od osam odsto.
U izveštaju se navodi da je broj zaposlenih u snabdevanju naftom i gasom ponovo na nivou iz 2020. godine. „Međutim, izgleda da mnoge kompanije ulaze u novo razdoblje smanjenja obima poslovanja, suočene sa nižim cenama nafte i prihodima, uz najave brojnih velikih naftnih kompanija da će smanjivati broj zaposlenih u 2025“, piše u izveštaju.
Nedostaje kvalifikovana radna snaga
I pored rasta zaposlenosti, pisci izveštaja ističu da se sektor suočava sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Posebno su deficitarna primenjena tehnička zanimanja poput električara, cevara, radnika na liniji, operatera postrojenja i nuklearnih inženjera.
U anketi o zapošljavanju u energetskom sektoru koju je sprovela IEA, čak 60 odsto kompanija se izjasnilo da im nedostaje radne snage. Ovo usko grlo dovodi u pitanje sposobnost zemalja da održe energetsku bezbednost, prošire mreže, skaliraju proizvodnju čiste energije, obnove nuklearne elektrane ili privuku investicije.
Broj diplomiranih stručnjaka koji imaju relevantnu obuku za energetiku ne prati rastuću potrebu za kvalifikovanim radnicima. Nalazi izveštaja pokazuju da, kako bi se u periodu zaključno sa 2030. sprečilo pogoršanje neusklađenosti u veštinama, broj diplomaca koji ulaze u energetiku morao bi da poraste za oko 40 odsto na globalnom nivou. Proširenje kapaciteta za obuku koštalo bi otprilike 2,6 milijardi američkih dolara godišnje.
Primena veštačke inteligencije je ograničena, imajući u vidu da ne može da smanji potražnju za manuelnim tehničkim radnicima
Kompanije potrebu za radnom snagom nadomešćuju zapošljavanjem radnika iz srodnih industrija i prekvalifikacijom radnika. Iako je 50 odsto anketiranih radnika iz sektora fosilnih goriva istaklo da bi ostalo u sektoru ukoliko postoji alternativno zaposlenje, činjenica je da nemaju svi radnici istu mogućnost prekvalifikacije.
Izveštaj analizira i primenu veštačke inteligencije. Ipak, iako je korisna, njena primena je ograničena, imajući u vidu da ne može da smanji potražnju za manuelnim tehničkim radnicima, kojih najviše nedostaje.
Političke mere mogu značajno uticati na privlačenje nove radne snage u energetiku. Prema IEA, najveće prepreke za ulazak u obuke su visoki troškovi, gubitak prihoda tokom školovanja i nedovoljna informisanost o programima. Delotvorne mere uključuju ciljane finansijske podsticaje, širenje stručnih programa, veće učešće privrede u kreiranju nastavnih sadržaja i ulaganja u centre za obuku, dok je prekvalifikacija unutar sektora takođe ključna.
Privlačenje radnika zavisi i od uslova rada. Plata, sigurnost zaposlenja i bezbedno radno okruženje najvažniji su faktori za radnike, pokazuje istraživanje, a ove teme sve češće su u fokusu socijalnog dijaloga.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.