IEA: Proizvodnja nuklearne energije 2025. dostiže rekord, ali ulaganja treba duplirati

Očekuje se da će 2025. učinak nuklearnih elektrana biti rekordan, ali neophodno je pozabaviti se troškovima, probijanjem rokova za projekte i finansiranjem, objavila je IEA u novom izveštaju. Obnovljeni zamajac ima potencijal da otvori novu eru za taj segment, s obzirom na snažan rast potražnje za električnom energijom, dodala je i procenila da bi investicije morale da se u periodu zaključno sa 2030. udvostruče na 120 milijardi dolara godišnje.

Međunarodna agencija za energetiku je u svom novom izveštaju Put ka novoj eri za nuklearnu energiju (The Path to a New Era for Nuclear Energy) ukazala na aktuelni impuls u formi novih zakona i propisa, projekata, investicija i tehnološkog napretka, a pogotovo u sferi malih modularnih reaktora (SMR-ova). IEA je definisala glavne izazove i navela da oni moraju da budu rešeni da bi se iskoristio i nadgradio aktuelni zamah i da bi se omogućio početak nove ere.

Nuklearne elektrane su zaslužne za skoro deset odsto snabdevanja električnom energijom i po tome su drugi izvor niskougljenične struje na svetu. Na vrhu tabele su hidroelektrane. Na mreži je skoro 420 reaktora, a u izgradnji je njih 63. Od 416 gigavata, koliko je instalirano, 288 gigavata je na teritorijama naprednih privreda, a u Kini je 57 gigavata.

Korišćenje sve većih količina električne energije – za napajanje svega mogućeg od industrijske proizvodnje do uređaja za klimatizaciju, električnih vozila i data centara, usled uspona veštačke inteligencije – ubrzava rast potražnje za strujom. Očekuje se da će se narednih decenija povećati šest puta više nego ukupna potrošnja energije, sudeći po aktuelnim zakonima i propisima.

U izgradnji je više od 70 gigavata

Da bi i dalje mogao da se isprati brz rast potražnje, biće potreban novi kapacitet za proizvodnju iz dijapazona tehnologija uključujući one koje omogućavaju čvrst i fleksibilan učinak, poput nuklearne energije, istakla je agencija.

Birol: Više od 40 zemalja širom sveta planira da proširi ulogu nuklearki u svojim energetskim sistemima

„Danas je jasno da je snažan povratak nuklearne energije kojeg je IEA predvidela pre nekoliko godina već uveliko u toku, a nuklearke su na putu da 2025. proizvedu rekordnu količinu električne energije“, izjavio je izvršni direktor agencije Fatih Birol. Osim toga, u izgradnji je trenutno više od 70 gigavata, jedan od najviših nivoa u poslednjih trideset godina a više od 40 zemalja širom sveta planira da proširi ulogu nuklearki u svojim energetskim sistemima, podsetio je.

„SMR-ovi imaju posebno uzbudljiv potencijal rasta. Međutim, države i industrija tek treba da prevaziđu određene značajne prepreke na putu ka novoj eri za nuklearnu energiju, počevši od toga da treba da sprovode nove projekte na vreme i po zadatom budžetu – ali i u pogledu finansiranja i lanaca snabdevanja“, naglasio je Birol.

Većinu nuklearnog kapaciteta gradi Kina

Većina nuklearki se nalazi u naprednim privredama, kako ih je okategorisala IEA, ali mnoge su izgrađene još pre nekoliko decenija. U međuvremenu, globalna mapa se menja, budući da je većina kapaciteta u izgradnji – u Kini. Ta zemlja je na putu da do 2030. prestigne i Sjedinjene Države i Evropu.

Od 52 reaktora čija je izgradnja počela od 2017, njih 25 je po kineskim projektima, a 23 su ruska tehnologija. Slično tome, iz izveštaja se vidi da su proizvodnja i obogaćivanje uranijuma geografski veoma koncentrisani.

„Danas se više od 99 odsto kapaciteta za obogaćivanje nalazi u četiri zemlje snabdevačice, a udeo Rusije u globalnom kapacitetu je 40 procenata i pojedinačno je najveći. Visokokoncentrisana tržišta nuklearnih tehnologija kao i za proizvodnju i obogaćivanje uranijuma predstavljaju faktor rizika za budućnost i stavljaju naglasak na potrebu za većim diverzitetom u lancima snabdevanja“, izjavio je Birol.

SMR-ovi izazivaju sve veće interesovanje

Inovacije u nuklearnim tehnologijama doprinose jačanju zamaha na polju novih projekata, stoji u izveštaju. SMR-ovi, nuklearne elektrane manjih razmera koje je lakše izgraditi i uz mogućnost veće uštede troškova, izazivaju sve veću zainteresovanost privatnog sektora.

SMR-ovi će zavisiti od sposobnosti sektora da najkasnije 2040. spusti troškove na sličan nivo kao za velike hidrocentrale i vetroelektrane na vodi

Uz odgovarajuću podršku, instaliranih SMR-ova bi do 2040. moglo već da bude 80 gigavata, što bi iznosilo deset odsto ukupnog kapaciteta nuklearne energije, po najnovijoj prognozi. Ipak, uspeh te tehnologije i brzina njenog uvođenja zavisiće od sposobnosti sektora da najkasnije 2040. spusti troškove na sličan nivo kao za velike hidrocentrale i vetroelektrane na vodi, podvlače autori i autorke izveštaja.

Gašenje prestarelih reaktora potire gotovo celokupnu prognozu novih kapaciteta

Imajući u vidu današnje zakone, propise i mere i dinamiku tržišta, uspon SMR-ova i izgradnja velikih reaktora jedva će nadmašiti kapacitet u naprednim privredama koji će biti gašen usled zastarevanja odnosno isteka radnog veka. Tako je 2050. ukupni aktivni kapacitet tek malo veći nego danas. Udeo nuklearne energije u strujnom miksu je bio najviši devedesetih godina prošlog veka, 34 procenta, a do danas se već smanjio na 23 odsto i stopa pada ne posustaje.

S druge strane, instalirani kapacitet u Kini se pre polovine veka utrostručuje, a u ostalim privredama u usponu i razvoju se duplira.

Kapacitet po najoptimističnijem scenariju premašuje jedan teravat najkasnije 2050. godine

Nova era nuklearne energije podrazumeva velike investicije. Godišnja suma – a ona obuhvata i nova postrojenja i produžavanje radnog veka postojećih – povećala se za skoro 50 odsto u trogodišnjem periodu počevši od 2020, na preko 60 milijardi dolara.

U scenariju ubrzanog rasta, godišnja ulaganja treba najkasnije 2030. da se udvostruče na 120 milijardi dolara. Nuklearni kapacitet bi se tako pre polovine veka više nego udvostručio. U scenariju po kojem se neto emisije gasova sa efektom staklene bašte eliminišu najkasnije 2050. eliminišu, godišnje investicije do 2030. dostižu više od 150 milijardi dolara, a ukupna aktivna snaga na polovini veka premašuje jedan teravat.

S obzirom na obim neophodnog ulaganja u infrastrukturu, javne finansije ne smeju biti jedini oslonac novih nuklearnih projekata, objasnila je IEA.

Agencija je skrenula pažnju i na to da velika imena iz sektora tehnologije potpisuju ugovore o otkupu električne energije sa developerima za svoje data centre i sisteme za veštačku inteligenciju.