Hrvatska ulaže u energetsku obnovu zgrada 2,3 milijarde evra do 2030.

Hrvatska namerava da do 2030. godine obavi energetsku obnovu 6,3 miliona kvadrata višestambenih zgrada, koje su odgovorne za 30 odsto potrošnje energije u celokupnom stambenom sektoru. Da bi se sproveo ovaj plan potrebno je investirati 2,3 milijarde evra.

Mere za povećanje energetske efikasnosti u višestambenim zgradama, koje su predviđene Nacrtom Programa energetske obnove višestambenih zgrada za razdoblje do 2030. godine, su ugradnja ili zamena izolacije i tehničkih sistema za grejanje koji koriste energente i rešenja koja manje zagađuju životnu sredinu. Neki od tih energenata su prirodni gas, pelet, a rešenja solarni paneli, toplotne pumpe.

Očekuje se ušteda energije od 2,348 GWh

Nacrt, koji je na javnoj raspravi do 24. decembra, predviđa da će se primenom ovih mera kumulativne uštede u neposrednoj potrošnji energije do 2030. dostigle 2.348 gigavat-sati (GWh).

Očekivano smanjenje emisija CO2 je 74.981 tona, navodi se u Nacrtu, i dodaje da će višestambene zgrade na ovaj način doprineti sa 24 odsto cilju za smanjenje CO2 koji je zacrtan u Dugoročnoj strategiji obnove nacionalnog fonda zgrada Republike Hrvatske do 2050.

Program će doprineti strateškom cilju da sve zgrade u Hrvatskoj 2050. imaju nulte emisije CO2 ili da budu na visokom nivou energetske efikasnosti, navodi se u Nacrtu.

Oko trećine višestambenih zgrada u Hrvatskoj ima najlošija energetska svojstva

Fokus Programa je na zgradama s najlošijim energetskim svojstvima. Takvih je u oko 34 odsto u kontinentalnoj Hrvatsko, a oko 30 odsto u primorskom delu zemlje.

Osnovni uslov za učestvovanje višestambenih zgrada u programu je ušteda godišnje potošnje toplotne energije za grejanje od najmanje 50 odsto u odnosu na stanje pre obnove.

Ogrevno drvo je najzastupljeniji energent za grejanje u višestambenim zgradama

Inače, u strukturi potrošnje energenata vidljiva je dominacija ogrevnog drveta sa gotovo 50 odsto u stambenom sektoru, dok je kod višestambenih zgrada udeo oko 35 odsto.

Ali, u ovim zgradama drvo je najzastupljeniji energent, ispred prirodnog gasa i daljinskih sistema grejanja, što ukazuje na potrebu zamene ovakvih ssistema modernijim rešenjima koja koriste obnovljive izvore energije, navodi se u Nacrtu.

Dva modela subvencionisanja

Dokument predviđa dva modela sprovođenja mera: obnovu zgrada neoštećenih u zemljotresu i oštećenih u potresu.

Prvi model predstavlja nastavak postojećeg modela iz perioda 2014-2020. i primenjivaće se u prve tri godine sprovođenja programa. Model podrazumeva osiguranje bespovratnih sredstava putem javnih poziva do 60 odsto za integralnu energetsku obnovu i 80 odsto za dubinsku i sveobuhvatnu obnovu.

Moguće je dobiti do 80 odsto bespovratnih sredstava

Sredstava za ovaj model biće obezbeđena delom iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, a radiće se na finansijskog instrumenta koji će kombiniovati kredite i bespovratna sredstva iz Evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF), ali po mogućnosti i privući dodatna sredstava iz komercijalnih izvora.

U drugom modelu moguće je dobiti bespovratna sredstva u iznosu do 80 odsto investicije.