Hrvatska je u junu, julu i avgustu morala da uveze skoro 25 odsto struje, a ukupan ceh obezbeđivanja dovoljno energije za domaće potrošače dostigao je 289 miliona evra. Uvoz je mogao da bude izbegnut proizvodnjom iz solarnih elektrana snage oko 2.700 megavata (MW), što je slično kapacitetu elektrana čiju instalaciju koči hrvatska vlada, smatraju u udruženju Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH).
U razdoblju od juna do avgusta 2024. godine, Hrvatska se suočila sa izrazitom zavisnošću od uvoza električne energije, pri čemu je ukupan uvoz iznosio 1.316 GWh (24,8 odsto), pokazali su podaci iz najnovijeg OIEH izvješća o elektroenergetskim kretanjima za razdoblje lipanj-kolovoz 2024. godine.
Visok uvoz, kako navode u Udruženju, zahteva hitan razvoj i korišćenje domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska nezavisnost i smanjila zavisnost od spoljnih izvora.
Kada je sabrao tržišnu vrednost uvezene energije od 135 miliona evra, sa tržišnom vrednošću emisija CO2 za termoelektrane na fosilna goriva od 44 miliona evra i tržišnom cenom uvezenih sirovina za te elektrane od 110 miliona evra, OIEH je došao do iznosa od 289 miliona evra. To je trošak koji je Hrvatska ovog leta platila.
Taj iznos bio bi, dodaju, dovoljan za izgradnju ključne mrežne infrastrukture koja bi mogla primiti potrebne kapacitete obnovljive energije.
Letnji uvoz struje, kako se navodi u Izveštaju, odgovara proizvodnji solarnih elektrana od 2.721 MW koje bi Hrvatska trebalo da izgradi što pre kako bi pokrila manjak i uvoz svela na nulu.
U OIEH podsećaju da je trenutno najveća prepreka za razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj činjenica da Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) još nije donijela odluku o iznosu naknade za priključenje na mrežu, iako je to bila dužna da uradi pre gotovo dve godine.
Na čekanju 45 projekata snage 2.648 MW
„Zbog ovog kašnjenja na čekanju je 45 projekata s ukupnom snagom od 2.648 MW, za koje je nadležno ministarstvo već izdalo energetska odobrenja, ali se ti projekti ne mogu realizirati“, ističu u OIEH.
U Izveštaju se navodi da su postavljeni istorijski rekordi u mesečnoj potrošnji struje, pre svega zbog visokih temperatura i intenzivne turističke sezone. U nekim danima potrošnja je prelazila 70.000 MWh dnevno u odnosu na dosadašnji letnji prosek od 58.122 MWh. U julu je za svaki Celzijusev stepen iznad proseka dnevna potrošnja rasla 1.750 MWh.
OIEH navodi da se procenjuje da Hrvatska ima klima-uređaje i druge uređaje za hlađenje snage oko 1.200 MW.
Rekordna proizvodnja iz fotonaponskih elektrana zabeležena je 12. avgusta jer je, kako objašnjavaju, vedro nebo povećalo zračenje zbog sistema visokog pritiska koji se nalazio preko Hrvatske i neobično suve atmosfere u regiji.
Proizvodnja je toga dana dostigla 4.012 MWh čime je pokriveno 6,5 odsto ukupne potrošnje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.