Hrvatska produžila otkup energije iz OIE po regulisanim cenama

Hrvatska vlada je odlučila da za još godinu dana odloži početak slobodne trgovine energijom iz obnovljivih izvora. Ovo je druga godina zaredom da se produžava obaveza snabdevača da po regulisanoj ceni kupuju struju iz vetroparkova ili drugih obnovljivih izvora energije (OIE).

Obaveza snebdevača električnom energijom, pre svega Hrvatske elektroprivrede (HEP), ali i manjih, poput RWE, GEN-I, HR ili Crodux, prema odredbama Zakona o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji (OIEiVUK), trebalo je da prestane na kraju 2017. Na poslednjoj sednici u godini za nama, hrvatska vlada je ipak donela Uredbu o izmenama ovog Zakona i sve produžila za godinu dana.

Za godinu dana odlaže i osnivanje EKO bilansne grupa koja je regulisana Zakonom o OIEiVUK, a koju bi trebalo da čine, kako se navodi, proizvođači električne energije i druge osobe koje obavljaju delatnosti proizvodnje električne energije i koje imaju pravo na podsticajnu cenu u skladu sa sklopljenim ugovorima o otkupu električne energije sa Hrvatskim operatorom tržišta energije (HROTE).

Zakonom je HROTE određen za lidera EKO bilansne grupe sa obavezom planiranja proizvodnje električne energije za grupu i prodaje električne energije proizvedene od strane članica grupe, na transparentan i nepristran način, na tržištu električne energije.

U Uredbi se navodi da će EKO bilansna grupa početi sa radom do 1. januara 2019.

U obrazloženju svoje odluke, vlada navodi da će ovim prolongiranjem  biti sprečene povrede ugovornih obaveza prema proizvođačima obnovljive energije. Prethodnih godina je, navodi se u obrazloženju, na mrežu priključeno previše vetroelektrana i drugih, kojima država tokom prvih 14 godina rada isplaćuje sigurnu otkupnu cenu za struju koju proizvedu, a koja je bila čak i tri puta veća od konvencionalne.

Energiju iz OIE prodavati na berzi električne energije

Ta otkupna cena finansira se iz obaveze svih snabdevača da kupuju energiju proizvođača iz obnovljivih izvora, kao i iz naknade koju plaćaju svi potrošači. Po navodima vlade, energija iz obnovljivih ozvora trebalo bi da se prodaje na berzi električne energije, koja je za to i napravljena, navodi se u obrazloženju.

To, po ocenama snabdevača na koje se poziva Novi list, može dovesti do poskupljena struje, neki su najavili i mogući odlazak iz Hrvatske, a sve bi dovelo i do plaćanja penala Evropskoj uniji.

Udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske međutim pozdravlja donošenje Uredbe, i na svom sajtu navodi da je vlada na ovaj način sprečila neravnotežu na tržištu električne energije, i da bi, ako bi HROTE stavio električnu energiju proizvedenu iz podsticaja na tržište, započelo urušavanje stabilnog sastava proizvodnje i prodaje električne energije iz OIE po jasno definsanim uslovima i cenama, a pokazalo bi se i da je proizvodnja električne energije iz OIE preskupa za neobavezan otkup.

U tom slučaju, snabdevači ne bi bili zainteresovani da kupuju struju na slobodnom tržištu, tako bi se smanjila cena, i HROTE bi ostao bez dela prihoda koji bi mogao da se nadoknadi povećavanjem naknade za OIE na 15 do 18 hrvatskih kuna  po kilovat satu.

Udruženje navodi i da pokušaj prelaska iz čisto podsticajnog (feed-in) sastava prema tržišno održivom premijskom modelu kroz Zakon koji je stupio na snagu 1. januara 2016. nije zaživeo.

Hrvatska je prethodnog septembra, posle četiri godine, povećala naknadu za obnovljive izvore energije (OIE) koju plaćaju građani preko računa za struju. Naknada je povećana sa 3,5 lipa (0,47 evra) po kilovat-satu (kWh) na 10,5 lipa po kWh (1,42 evra).