Vesti

Hrvatska odvojila još novca za gradnju reciklažnih dvorišta

Hrvatska odvojila jos novca za gradnju reciklaznih dvorista

Slika: Pixabay

Objavljeno

11.12.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.12.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Ministarstvo zaštite okoliša i energetike Hrvatske odvojilo je dodatnih 70 miliona kuna (9,25 miliona evra) iz EU sredstava za sufinansiranje izgradnje reciklažnih dvorišta. Javni poziv će trajati dok sredstva ne budu utrošena.

Zbog velikog interesovanja nakon prvog objavljenog javnog poziva u martu ove godine, Ministarstvo je, kako je saopštilo, odlučilo da obezbedi dodatna sredstva.

Projekte izgradnje reciklažnih dvorišta realizuju jedinice lokalne samouprave, pa su gradovi i opštine i sada pozvani da se prijave na poziv.

Prvi javni poziv za projekte upravljanja otpadom koje sufinansira EU, Ministarstvo je otvorilo u martu ove godine. Tada je 144,5 miliona kuna (19,4 miliona evra) bespovratnih sredstava namenjeno izgradnji reciklažnih dvorišta kroz operativni program „Konkurentnost i kohezija“.

Korisnici će, kako je tada najavljeno, moći da sufinansiraju projekte do 85% vrednosti, a maksimalan iznos po jednom projektu je 4,5 miliona kuna (600.000 evra).

Od marta do početka decembra stiglo je 67 prijava, a kako je saopštilo Ministarstvo, u 42 slučaja odobreno je finansiranje u ukupnom iznosu od 11.3 miliona kuna (1,5 milion evra).

Tako je sada za sufinansiranje gradnje reciklažnih dvorišta u Hrvatskoj odvojena suma od  ukupno 214,5 miliona kuna (oko 29 miliona evra).

Osim građevinskih radova, instalacije opreme i nadzora, izgradnja reciklažnih dvorišta uključuje tehničku pomoć za upravljanje projektom i organizovanje informativno-obrazovnih aktivnosti.

U resornom ministarstvu smatraju da su funkcionalna reciklažna dvorišta jedan od važnih elemenata upravljanja komunalnim otpadom, jer ona obezbeđuju odvojeno prikupljanje problematičnog otpada, kao i otpadnog papira, metala, stakla, plastike, tekstila i glomaznog komunalnog otpada.

Cilj ministarstva zaštite životne sredine i energetike je da poveća stopu odvajanja prikupljenog komunalnog otpada i smanjenje otpada koji se ostavlja na deponijama. Prema Okvirnoj direktivi o otpadu EU, Hrvatska bi do 2020. trebalo da dostigne stopu separacije na mestu prikupljanja otpada od 50 odsto, uključujući staklo, plastiku, papir i metal.

Prema poslednjim raspoloživim procenama, za 2014.godinu, u Hrvatskoj je recikliralo 16% otpada. Iste godine, prosek prerade u Evropskoj uniji je bio 44 procenata.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

damir miljevic energetska tranzicija intervju repcons

Energetska tranzicija nije pretnja za Zapadni Balkan, nego razvojna šansa

27 октобра 2021 - Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije, objasnio je za naš portal šta ova industrijska revolucija donosi i kako da te prilike iskoristimo za privredni razvoj

Elektroprivreda HZHB trazi konsultanta za gradnju vetroelektrane Poklecani

Elektroprivreda HZHB traži konsultanta za gradnju vetroelektrane Poklečani

27 октобра 2021 - Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB) raspisala je tender za idejni i glavni projekat za...

Vazduh u Sarajevu je prosle zime bio zagadjen skoro pa uvek kada je zvanicno obavljano merenje

Vazduh u Sarajevu je prošle zime bio zagađen skoro pri svakom merenju

27 октобра 2021 - Skoro polovina štetnih PM2.5 čestica nastaje usled grejanja na drvo, pelet, ugalj, i zbog vožnje motornih vozila

Dakovica biomasu sistem daljinskog grejanja

Đakovica uvela biomasu u sistem daljinskog grejanja

26 октобра 2021 - U Đakovici na Kosovu* je pušten u rad sistem za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije za daljinsko grejanje