Hrvatska odvojila još novca za gradnju reciklažnih dvorišta

Ministarstvo zaštite okoliša i energetike Hrvatske odvojilo je dodatnih 70 miliona kuna (9,25 miliona evra) iz EU sredstava za sufinansiranje izgradnje reciklažnih dvorišta. Javni poziv će trajati dok sredstva ne budu utrošena.

Zbog velikog interesovanja nakon prvog objavljenog javnog poziva u martu ove godine, Ministarstvo je, kako je saopštilo, odlučilo da obezbedi dodatna sredstva.

Projekte izgradnje reciklažnih dvorišta realizuju jedinice lokalne samouprave, pa su gradovi i opštine i sada pozvani da se prijave na poziv.

Prvi javni poziv za projekte upravljanja otpadom koje sufinansira EU, Ministarstvo je otvorilo u martu ove godine. Tada je 144,5 miliona kuna (19,4 miliona evra) bespovratnih sredstava namenjeno izgradnji reciklažnih dvorišta kroz operativni program „Konkurentnost i kohezija“.

Korisnici će, kako je tada najavljeno, moći da sufinansiraju projekte do 85% vrednosti, a maksimalan iznos po jednom projektu je 4,5 miliona kuna (600.000 evra).

Od marta do početka decembra stiglo je 67 prijava, a kako je saopštilo Ministarstvo, u 42 slučaja odobreno je finansiranje u ukupnom iznosu od 11.3 miliona kuna (1,5 milion evra).

Tako je sada za sufinansiranje gradnje reciklažnih dvorišta u Hrvatskoj odvojena suma od  ukupno 214,5 miliona kuna (oko 29 miliona evra).

Osim građevinskih radova, instalacije opreme i nadzora, izgradnja reciklažnih dvorišta uključuje tehničku pomoć za upravljanje projektom i organizovanje informativno-obrazovnih aktivnosti.

U resornom ministarstvu smatraju da su funkcionalna reciklažna dvorišta jedan od važnih elemenata upravljanja komunalnim otpadom, jer ona obezbeđuju odvojeno prikupljanje problematičnog otpada, kao i otpadnog papira, metala, stakla, plastike, tekstila i glomaznog komunalnog otpada.

Cilj ministarstva zaštite životne sredine i energetike je da poveća stopu odvajanja prikupljenog komunalnog otpada i smanjenje otpada koji se ostavlja na deponijama. Prema Okvirnoj direktivi o otpadu EU, Hrvatska bi do 2020. trebalo da dostigne stopu separacije na mestu prikupljanja otpada od 50 odsto, uključujući staklo, plastiku, papir i metal.

Prema poslednjim raspoloživim procenama, za 2014.godinu, u Hrvatskoj je recikliralo 16% otpada. Iste godine, prosek prerade u Evropskoj uniji je bio 44 procenata.