Hrvatska iskoristila samo deo sredstava EU za energetsku efikasnost i OIE

Hrvatska je iskoristila samo mali deo od predviđenih 531,8 miliona evra iz EU fondova za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Ukupna vrednost tendera koji su raspisani do kraja 2016. je manja od devet odsto sredstava predviđenih Operativnim programom evropske kohezione politike za period 2014-2020, a vrednost potpisanih ugovora je oko dva odsto te sume.

To su nalazi studije pod nazivom “Korišćenje evropskih strukturnih i investicionih fondova za finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije”, koju su predstavili ekspertsko Društvo za oblikovanje održivog razvoja (DOOR) i nevladina organizacija Zelena akcija.

Prema studiji, korišćenje svih predviđenih sredstava uz stopu sufinansiranja od 40 odsto omogućilo bi instaliranje sistema solarnog grejanja kapaciteta 100 MW i postrojenja za kogeneraciju na biomasu od oko 130 MW. Time bi se udvostručili postojeći instalisani kapaciteti tih sistema.

Velike uštede u potrošnji energije u Hrvatskoj bile bi ostvarene korišćenjem sredstava namenjenih projektima energetske efikasnosti. Do 2020. godine 10.451 domaćinstvo prešlo bi u viši energetski razred.

Godišnja potrošnja primarne energije u javnim zgradama smanjila bi se za 55.100 GWh, a u stambenom sektoru za 167 GWh. Sistemi centralnog grejanja uštedeli bi 1 PJ (petadžul) energije, a javna rasveta koristila bi 6 odsto električne energije manje.

U studiji se navodi da je neophodno poboljšati saradnju nadležnih tela i krajnjih korisnika, uspostaviti sistem praćenja projektnih međuciljeva i sa zainteresovanom javnosti raspraviti ciljeve i očekivane rezultate investicionih prioriteta.

Dugoročno, neophodno je razviti strategiju razvoja do 2050. godine, odrediti prioritete za period finansiranja 2021-2027. i osmisliti projekte koji bi bili finansirani sredstvima iz evropskih strukturnih i investicionih fondova.