Svetski ekonomski forum (World Economic Forum) saopštio je da su 92 od ukupno 115 zemalja koje pokriva indeks ekonomske tranzicije (Energy Transition Index – ETI) povećale svoj ukupni skor u poslednjih 10 godina, što potvrđuje da se globalna tranzicija ka čistoj energiji kreće u dobrom smeru. U regionu Balkana, najbolje su plasirane Hrvatska i Albanija, koje su zauzele 23. odnosno 25. mesto na indeksu ETI za 2021. godinu.
U poređenju sa izveštajem za 2020. godinu, Hrvatska i Albanija su pretekle Sloveniju kao regionalnog lidera. Hrvatska je od 2012. godine popravila svoj ukupni skor za za 3,46 poena na 66,6, dok je Albanija poboljšala rezultat za 5,26 poena na 66,4. Slovenija je sada rangirana kao 31. na listi, sa rezultatom od 65,6, što je poboljšanje od 3,58 poena u odnosu na 2012. godinu, dok je Rumunija, koja zauzima 38. poziciju, povećala skor za 0,88 poena na 64,3.
Crna Gora (sa porastom od 4,83 poena na 60,1) i Bugarska (sa porastom od 4,38 poena na 58,6) zauzele su 52. odnosno 58. mesto. Srbija je u poređenju sa 2012. godinom popravila svoj skor za 1,69 poena, na 53,5, i zauzela je 84. mesto, u poređenju sa 99. prošle godine. Bosna i Hercegovina je sa 103. mesta prošle godine došla na 98. mesto, sa skorom od 50,4, što je za 1,84 poena više nego pre deset godina.
Deseti po redu indeks ETI je izrađen po izmenjenoj metodologiji, koja uzima u obzir hitnost klimatske akcije
Indeks ETI analizira energetske sisteme zemalja na osnovu tri dimenzije “energetskog trougla” (ekonomski razvoj i rast, ekološka održivost i energetska sigurnost i dostupnost). U ovogodišnjem, desetom po redu izveštaju korišćena je izmenjena metodologija, koja uzima u obzir promene u globalnoj energetici i sve veću važnost klimatske akcije, stoji u saopštenju WEF-a.
Investicije u energetsku tranziciju u 2020. su po prvi put premašile 500 milijardi dolara uprkos pandemiji
U izveštaju se takođe navodi sa su investicije u energetsku tranziciju u 2020. godini po prvi put premašile 500 milijardi dolara uprkos pandemiji oboljenja COVID-19. Takođe, broj ljudi na svetu koji nemaju pristup električnoj energiji je pao na ispod 800 miliona, u poređenju sa 1,2 milijarde u 2010. godini.
Istovremeno, zemlje koje zavise od uvoza energije su popravile svoj skor u oblastima ekološke održivosti i energetske sigurnosti zahvaljujući povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije.
Nordijske zemlje zadržale vodeće pozicije, Švedska na prvom mestu već četvrtu godinu zaredom
Švedska, Norveška i Danska zadržale su svoje vodeće pozicije na ideksu ETI, zahvaljujući velikom napretku u ekološkoj održivosti, smanjivanjem korišćenja ugljenika u svom energetskom miksu. Švedska je na prvom mestu na listi ETI već četvrtu godinu zaredom.
Velika Britanija, koja je na 7. mestu, Francuska, na 8. mestu, i Nemačka, koja zauzima 18. poziciju, ostvarile su napredak zahvaljujući dobrom učinku na polju ekološke održivosti, ali su u segmentu ekonomskog razvoja i rasta nazadovale u poslednjih 10 godina.
Kanada je 22. na listi, a Sjedinjene Američke Države na 24. poziciji. Istovremeno, Kina (na 68. mestu) i Indija (na 87.), koje zajedno troše jednu trećinu svetske energije, su napravile značajna poboljšanja u protekloj deceniji uprkos činjenici da ugalj i dalje ima značajnu ulogu u njihovom energetskom miksu, navodi WEF.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.