Klimatske promene

Greenpeace: Naftne kompanije ulažu sitniš u obnovljive izvore energije

Greenpeace: Naftne kompanije ulažu sitniš u obnovljive izvore energije

Foto: Art Prof from flickr / https://creativecommons.org/licenses/by/2.0/

Objavljeno

24.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

24.08.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Dvanaest najvećih evropskih naftnih kompanija obmanjuju javnost o spremnosti da smanje vlastiti štetan uticaj na klimu postepenim prelaskom na obnovljive izvore energije, zaključak je analize koju je naručio Greenpeace za srednju i istočnu Evropu (Greenpeace CEE).

Analiza koju je naručio Greenpeace CEE, a sproveo stručnjak za tržište naftom dr. Stefen Bukold, pokazuje da uprkos zelenim frazama “fosilne kompanije ulažu sitniš u zelenu energiju”. Pri tome se okreću grinvošingu (greenwashing) i promociji neefikasnih tehnoloških rešenja u borbi protiv klimatskih promena, dok istinski napori u dekarbonizaciji izostaju, tvrdi Greenpeace.

U izveštaju pod naslovom The Dirty Dozen: The Climate Greenwashing of 12 European Oil Companies (Prljava dvanaestorica: klimatske floskule 12 evropskih naftnih kompanija), analizirani su godišnji izveštaji za 2022. godinu šest globalnih naftnih giganata (Shell, TotalEnergies, BP, Equinor, Eni i Repsol) i šest evropskih naftno-gasnih kompanija (OMV, PKN Orlen, MOL, Wintershall Dea, Petrol Grupa i INA Grupa).

Tek „mizernih“ 0,3 procenata ukupne proizvodnje energije ovih 12 kompanija dolazi iz obnovljivih izvora, pokazao je izveštaj.

Takođe, svega 7,3 procenata ulaganja ovih dvanaest analiziranih kompanija u 2022. godini otpada na zelenu energiju, što iznosi 6.57 milijardi evra, dok je 92,7 procenata, odnosno 81,5 miljardi evra utrošeno na projekte fosilnih goriva, pa čak i širenje fosilnog biznisa, navodi Greenpeace.

Na svaki evro uložen u obnovljive izvore energije tokom 2022, uloženo je 13 evra u fosilna goriva, ukazuje analiza.

U februaru ove godine, dok su naftno-gasne kompanije prijavljivale rekordne profite, koji su povećani u proseku za oko 75 procenata tokom energetske krize u 2022, BP je iznenada objavio da smanjuje svoje klimatske ambicije. Nekoliko meseci kasnije, TotalEnergies je sledio takav  primer, a zatim i Shell, ističu u Greenepace-u.

Prema analizi, BP, Equinor, Wintershall Dea i TotalEnergies su tokom 2022. smanjili investicije u niskougljenične i obnovljive proizvode u odnosu na 2021. godinu.

Grinvošing, bez jasnih strategija za dekarbonizaciju fosilne industrije

Umesto da ciljaju na prelazak na proizvodnju obnovljive energije ili ulaganje u razvoj tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika, naftne kompanije fokusiraju svoje strateško planiranje na tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) i kompenzaciju ugljenika (carbon offstet), veoma kontraverzne pristupe čija je efikasnost u smanjenju emisija upitna, smatra Grenpeace.

Ova organizacija navodi da naftni biznis smišljeno podriva napore za spas klime koristeći „koktel zelenih floskula“ (grivošing), promovisanje CCS-a, ili ugljeničke kompenzacije. Tome se dodaju „obmanjujući dijagrami vlastitih prioriteta i aktivnosti, te objave parcijalnih rezultata kako bi se zamaglila stvarnost“, tvrde u Greenpeace-u.

Greenepeace: Velika većina naftnih kompanija namerava ili zadržati ili čak pojačati proizvodnju nafte i gasa barem do 2030

Prema zaključcima iz analize, industriji fosilnih goriva nedostaju skoro svaki aspekt akcija koje bi trebalo da preduzme da bi postala protagonista, ili barem neutralni posmatrač, u globalnoj energetskoj tranziciji i zaštiti klime.

Premda je većina od dvanaest analiziranih kompanija javno iskazala predanost postizanju cilja neto nula emisija do 2050. godine, te i dalje uverava javnost kako ulaže u obnovljive izvore energije, nijedna od njih nije izradila smislenu strategiju za postizanje tog cilja. Velika većina njih namerava ili zadržati ili čak pojačati proizvodnju nafte i gasa barem do 2030, zaključuje se u izveštaju.

Greenpeace poziva vlade na strogu regulaciju poslovanja ovog sektora

Greenpeace ukazuje da je neophodno da se izradi jasan i obvezujući plan za postepeno ukidanje nafte i gasa u celoj Evropi, počevši od sektora transporta, na koji otpada dve trećine potrošnje nafte u EU. U izveštaju se navodi da regulatorne mere takođe moraju da uključe i obavezu ulaganja u „istinski zelenu infrastrukturu“.

Neophodan je obvezujući plan za postepeno ukidanje nafte i gasa u celoj Evropi, koji uključuje obavezu ulaganja u istinski zelenu infrastrukturu

U ovoj organizaciji su zaključili da vlade moraju da prestanu sa podrškom fosilnim kompanijma i da moraju da uvedu strogu regulativu počnu sa izradom plana za ukidanje fosilnih goriva, jer se naftne kompanije “neće promeniti same od sebe”.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

24. avgust 2023. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama

Bec aplikacija za sadnju drveca

Beč koristi digitalne tehnologije za mapiranje pogodnih lokacija za sadnju drveća

24. avgust 2023. - Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju dreveća

ministarski savet energetska zajednica bec

BiH i Crna Gora traže odlaganje primene prekogranične takse CBAM

24. avgust 2023. - Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su na Ministarskom savetu Energetske zajednice odlaganje primene prekogranične takse na CO2

Izvesno je da ce 2024. biti najtoplija godina ikada, premasen nivo od 1,5 stepena Celzijusa

2024: godina rekordnih temperatura

24. avgust 2023. - Gotovo je sigurno da će 2024. biti najtoplija godina do sada i prva kalendarska sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena višom nego u predindustrijskom periodu