Greenpeace: Do 2030. Hrvatska može 100 odsto da pređe na obnovljivu električnu energiju

Hrvatska može do 2030. godine da pređe na potpuno korišćenje samo električne energije iz obnovljivih izvora, tvrdi ekološka organizacija Greenpeace, koja je u Zagrebu predstavila studiju „100% obnovljivo do 2030. – Plan za zelenu tranziciju hrvatske elektroenergetike“. Preduslov da se tako nešto ostvari je, kako smatraju, politička odluka.

Studiju je izradio stručni tim pod vodstvom prof. dr. Gorana Krajačića sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje u Zagrebu. Krajem 2023. godine udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije bio je veći od 55 odsto.

Greenpeace Hrvatska naglašava da klimatska kriza koju je zakuvala i dalje podgrejava fosilna industrija pogađa celi svet, uključujuči Europu i Hrvatsku. Gubici se, upozoravaju, već godinama mere ljudskim životima i ogledaju se u sve većoj materijalnoj šteti nastaloj usled ekstremnih vremenskih uslova.

Ambiciozni cilj da Hrvatska svu električnu energiju dobija iz obnovljivih izvora već od 2030. zasniva se na okretanju energiji sunca i vetra, kao i ulaganjima u prenosnu mrežu. Udeo solarnih elektrana bi, kako se navodi us tudiji, porastao na 5 GW, a vetroelektrana na ukupno 4.2 GW.

U Grčkoj je za pet godina instalirano 7 GW solara, a Mađarskoj 5,5 GW

Kao dokaz da je moguće instalirati i veće kapacitete od ovih, Greenpeace navodi primere iz okruženja. U poslednjih pet godina, a upravo toliko je preostalo do ciljne 2030, u Grčkoj je instalirano čak 7 GW solara, a Mađarskoj 5,5 GW. Hrvatska je tek ovih dana dostigla 1 GW solarnih elektrana, iako je, kako dodaju, po solarnom potencijalu u samom evropskom vrhu.

Prof. dr Goran Krajačić izjavio je da glavne preporuke ukazuju na to da je potrebna čvrsta politička odluka kako bi Hrvatska postigla zadovoljavanje ukupne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Andrić: Strateški potez koji jača energetsku sigurnost, smanjuje zavisnost od fosilnim gorivima i stvara ekonomske prilike

„Takva odluka treba uključivati jasne signale prema unapređenju elektroenergetskog sustava te izgradnji i ojačanju mreže i osiguravanju skladištenja energije. Isto tako, obnovljivi izvori energije potiču demokratizaciju društva uključivanjem građana u energetske zajednice koje proizvode, skladište i dijele energiju, a na neki način dijele i vlastitu energetsku budućnost“, poručio je Krajačić.

Programska šefica organizacije Greenpeace u Hrvatskoj Petra Andrić rekla je da snažan zaokret prema obnovljivim izvorima energije predstavlja ekološki ispravnu odluku. Ali, i strateški potez koji jača energetsku sigurnost, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i stvara ekonomske prilike, naglasila je ona.

Računica: velike investicije, ali još veće uštede

Troškovi novoizgrađenih postrojenja i podmorskih vodova odnosno ojačanja prekograničnih kapaciteta mreže do 2030. studija procenjuje na 12,2 milijarde evra. Ako bi se taj trošak finansirao komercijalnim kreditima po kamatnoj stopi od pet odsto i uz rok otplate od 25 godina, godišnja rata iznosila bi 864 miliona evra, pokazala je računica autora studije.

Novac za otplatu došao bi, kako navodi, od ušteda i dodantih prihoda.

Uštede na emisijama gasova sa efektom staklene bašte samo za proizvodnju električne energije, ako se za referentnu uzme 2023. sa cenom od 83 evra po toni CO2 bile bi 198 miliona evra u 2030.

Na predstavljanju studije održana je i panel-rasprava

Uštede na trošku goriva za proizvodnju električne energije procenjene su na 231,2 miliona evra u 2030, a dobit od neto izvezene električne energije donela bi 360 miliona evra.

Samo u sektoru proizvodnje električne energije godišnjim uštedama i izvozom nadoknadila bi se godišnja rata potrebna za izgradnju postrojenja, što ih čini financijski isplativim po komercijalnim uslovima, tvrde autori studije.

Na događaju je održana i panel-rasprava na kojoj su uz profesora Krajačića učestvovali Dušica Radojčić (Hrvatski sabor), Mario Stipetić (Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije), Davor Škrlec (Fakultet elektrotehnike i računarstva – FER), Melani Furlan (Zelena energetska zadruga – ZEZ) i Nina Domazet (Hrvatska gospodarska komora – HGK), a moderirao je Robert Pašičko (UNDP).