Građani Srbije udišu zagađen vazduh – opasne čestice višestruko iznad dozvoljenog nivoa

Koncentracije suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 u gradovima Srbije ponovo dostižu višestruko uvećane nivoe, čak sedam puta veće od dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru (µg/m3). Reč je o veoma štetnim i po zdravlje opasnim česticama.

Nalazi nedavno objavljene studije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o broju prevremenih smrtnih slučajeva usled zagađenja vazduha u Srbiji, izgleda da nikoga nisu iznenadili. Iznenađujeće je, međutim, to što gotovo svi ćute o ovom problemu – od nadležnih institucija do samih građana. Kao da baš svi čekaju da zagađenje prođe samo od sebe.

Zagađenje vazduha obično eskalira sa hladnijim danima, ali ove godine situacija se vrlo rano pogoršala. Iako nije bilo toliko hladno, pa toplane, koje koriste fosilna goriva – gas, ugalj ili mazut, nisu počele da rade krajem oktobra nivoi PM10 bili su i do deset puta viši od dozvoljenih. Tada je bilo jasno da sa početkom grejne sezone i aktiviranjem toplana ne možemo očekivati ništa dobro. Problem je delimično odložen zbog košave, ali ne zadugo.

U poslednjih desetak dana nivoi PM10 i PM2.5 se kreću od 50 do skoro 350 mikrograma po kubnom metru u većini gradova Srbije. U odnosu na kraj oktobra prekoračenja su malo manja, ali nedozvoljene emisije skoro da se i ne vraćaju u dozvoljene granice. Naravno, za ovu situaciju mogu se okriviti individualna ložišta i toplane, kao i proizvodnja električne energije u elektranama na ugalj i rad industrijskih pogona.

U pojedinim delovima dana skoro da nema niti jednog mernog mesta u sistemu monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA) sa podacima koji pokazuju dozvoljene koncentracije suspendovanih čestica. Vazduh je zagađen u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, ali i u manjim mestima, poput Valjeva, Kosjerića, Šapca, Obrenovca, Smedereva, Pančeva, Bora. Glavni zagađivač je PM10 i PM2.5, dok su nivoi sumpor-oksida i azot-oksida obično u dozvoljenim granicama.

Zato i nije iznenađenje da je 18. decembra AirVisual, sajt i aplikacija za kvalitet vazduha širom planete, proglasio Beograd 6. najzagađenijim gradom na svetu. I ovaj sajt, kao i većina drugih, rangiranje Beograda obavlja na osnovu podataka nacionalna agencije SEPA.

„Suspendovane čestice prodiru duboko u pluća, kao i u krvotok“

Uroš Rakić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i jedan od autora studije Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje – Poziv na akciju, koju je priremila SZO, kaže za Balkan Green Energy News, kaže da je zagađenje vazduha glavni uzrok prevremenih smrtnih slučajeva i bolesti, i najveći je rizik po zdravlje iz životne sredine u Evropi (SZO). Bolesti srca i moždani udar su najčešći razlozi za prevremene smrtne slučajeve, koji se mogu pripisati zagađenju vazduha, uz plućne bolesti i rak pluća.

Efekti zagađenja vazduha na zdravlje su dobro dokumentovani u svetskim toksikološkim, kliničkim i epidemiološkim istraživanjima. Studije su pokazale značajnu povezanost između izloženosti zagađenju koje potiče od suspendovanih čestica i opasnosti po zdravlje, uključujući prevremeni smrtni slučaj.

PM čestice izazivaju kardiovaskularna, cerebrovaskularna i respiratorna oštećenja

Zdravstveni rizici povezani sa PM10 i PM2.5 česticama su posebno dobro dokumentovani. One su sposobne da prodru duboko u plućne prolaze i uđu u krvotok uzrokujući kardiovaskularna, cerebrovaskularna i respiratorna oštećenja. Čestice PM2,5 predstavljaju najveći zdravstveni rizik, kaže Rakić.

Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može da dovede do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Neki smrtni slučajevi izazvani su od strane više faktora rizika istovremeno. Na primer, i pušenje i zagađenje vazduha utiču na rak pluća.

Rakić podseća da je 2012. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja je deo SZO, klasifikovala izduvne gasove dizel motora kao kancerogene za ljude, na osnovu dovoljno dokaza da je izloženost povezana s povećanim rizikom za karcinom pluća.

Studija SZO: Tokom sledećih 10 godina biće izgubljeno 150.865 godina života

A, studija Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje – Poziv na akciju, koju je priremila SZO, navodi da je između 2010. i 2015. izloženost česticama PM2.5 izazvala 3.585 prevremenih smrti svake godine (ukupno 21.510) u 11 gradova Srbije: Beogradu, Obrenovcu, Lazarevcu, Novom Sadu, Beočinu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Nišu, Valjevu i Kragujevcu. Kada je reč o Srbiji reč je o 6.394 smrtnih slučajeva godišnje (ukupno 38.364). Ako se ništa ne promeni, tokom sledećih deset godina očekuje se da građani Srbije izgube 150.865 godina života usled zagađenja vazduha. Od ovog broja 75.261 godina se odnosi na Beograd.

Analiza je zasnovana na nacionalnim podacima i rađena je korišćenjem WHO AirQ+ softvera, a pripremili su je Pierpaolo Mudu (Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje SZO, Regionalna kancelarija SZO za Evropu) i Uroš Rakić. Konačna verzija izveštaja urađena je u koordinaciji sa ministarstvima zdravlja i zaštite životne sredine i Institutom.

Koncentracije PM čestica prelaze limite koje preporučuje SZO

Državni sistem za praćenje kvaliteta vazduha pokazao je, kako se navodi u studiji, da koncentracije zagađivača vazduha, posebno suspendovanih čestica, u gradovima redovno prelaze nivoe preporučene smernicama SZO za kvalitet vazduha.

Tako su prosečne koncentracije PM10 bile veće od prelaznog limita 2 (50 µg/m3) SZO definisanog u smernicama za kvalitet vazduha za zaštitu zdravlja ljudi. Za PM10, prelazni limit 1 SZO je 70 µg/m3, prelazni limit 2 je 50 µg/m3, prelazni cilj 3 je 30 µg/m3, a u smernicama za kvalitet vazduha je naveden limit od 20µg/m3. U Srbiji, na primer, vrednosti veće ili jednake od 50 µg/m3 zabeležene su u Smederevu tokom svih godina u kojima je obavljen monitoring (2010–2013). Inače, čest je slučaj da merne stanice agencije SEPA ne obavljaju merenja u odrešenom periodu.

Ko je krivac

Studija, naravno, kao glavne izvore zagađenja vazduha u Srbiji navodi energetski sektor (termoelektrane, toplane i individualno grejanje domaćinstava), sektor saobraćaja (stari vozni park), deponije i industrijske aktivnosti (rafinerija nafte, hemijska industrija, prerada ruda, obrada metala i građevinarstvo).

Specifični dokumentovani izvori zagađenja vazduha:

• petrohemijski industrijski kompleks u Pančevu i Novom Sadu;
• fabrike cementa u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu;
• hemijska postrojenja i metalurški kompleksi u Smederevu, Sevojnu i Boru;
• termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu;
• individualno grejanje domaćinstava na fosilna goriva u prigradskim i seoskim područjima;
• povećanje drumskog saobraćaja, posebno u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša.

Što moramo da uradimo

Mere koje bi direktno umanjile zagađenje vazduha i izloženost stanovništva ovom zagađenju:

1. smanjenje upotrebe čvrstih goriva za grejanje i kuvanje u domaćinstvima;
2. smanjenje emisija iz industrijskih postrojenja;
3. prelazak na održiviju mobilnost;
4. poboljšati planiranje za povećanje energetske efikasnosti zgrada i učiniti gradove zelenijim;
5. povećanje upotrebe goriva sa niskim emisijama i obnovljivih i izvora energije bez sagorevanja;
6. sprovođenje strategija za smanjenje, separaciju, recikliranje i ponovnu upotrebu otpada;
7. poboljšanje informisanosti i svesti o rizicima.