Slika: Wasi1370 from Pixabay
Nakon protesta zaštitnika životne sredine i upozorenja Državne revizorske institucije da Crna Gora nije spremna da sanira naftnu mrlju ako dođe do izlivanja, Ministarstvo kapitalnih investicija je saopštilo da neće odustati od istražnog bušenja u Jadranu, ali da nakon toga može da se sprovede javna rasprava.
Ukoliko bi odustala od istražnog bušenja u projektu za moguću eksploataciju nafte i gasa, Crna Gora bi italijanskom Eniju i ruskom Novateku morala da plati bar 35 do 40 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo kapitalnih investicija. Suočeno sa protivljenjem među organizacijama za zaštitu životne sredine, saopštilo je da će morati da se utvrdi da li se u crnogorskom podmorju nalaze rezerve pogodne za vađenje, a da zatim može da se organizuje javna rasprava i donese odluka.
Odštetu je zapravo teško proceniti, a iznos odgovara ulaganjima dveju kompanija iz prve, četvorogodišnje faze istraživanja, što treba uvećati za kasnija, „takođe značajna sredstva“, kažu u ministarstvu. Početak bušenja zakazan je za sutra.
Nema resursa za čišćenje mora pri izlivanju opasnih materija
Pored zahteva iz nevladinog sektora da se koncesioni ugovor o radovima na Jadranskom moru, senku na projekat baca i zaključak Državne revizorske institucije (DRI) da Crna Gora nema adekvatnu opremu da zaštiti životnu sredinu u slučaju većih incidenata. Pored mogućeg nastanka naftne mrlje, preliminarni izveštaj obuhvata sve potencijalne događaje koji bi doveli do izlivanja opasnih materija.
Adžić: Naftne platforme zagađuju manje nego brodovi
DRI je naveo da nisu obavljene sve aktivnosti iz programa istraživanja i da nisu ispoštovane preporuke i mere za zaštitu okoline.
Vršilac dužnosti direktora Uprave za ugljovodonike Marko Adžić rekao je za RTCG da projekat ima minoran uticaj i da je ekosistem potpuno zaštićen, uz tvrdnju da se bušenje i seizmičke aktivnosti ne mogu dovesti u korelaciju. Izjavio je i da naftne platforme zagađuju manje nego brodovi i podsetio da su dosad urađene četiri bušotine, bez posledica.
Odšteta kompanijama bila bi mnogo manja od potencijalnog udarca na turizam
Predstavnice i predstavnici grupa za zaštitu životne sredine su istog dana napustili sastanak s njim i državnim sekretarom Markom Perunovićem i optužili ih za neprimereno i agresivno ponašanje.
„Ako znamo da prihod od turizma prije pandemije premašuje millijardu eura godišnje, onda je jasno da bi raskid tog ugovora bio jednak svega nekoliko dana prihoda od turizma, dok bi šteta od potencijalnih negativnih posljedica bila mjerena decenijama – kolika bi mogla biti niko ne zna, jer istraživanja koja je trebalo da budu sprovedena prije početka ove aktivnosti nijesu bila dovoljno temeljna“, saopštili su KOD, Green Home, Dr Martin Schneider-Jacoby Association, Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP), Naša akcija i Eko korijen.
Ekološka aktivistkinja iz Ulcinja Zenepa Lika izjavila je da je projekat netransparentan i da lokalno stanovništvo nije imalo prilike da se pobliže upozna s njim. „Nema vizije. Još su nam kratkoročni benefiti važniji od razvoja zelene ekonomije“, istakla je i rekla da turizam nije kompatibilan s eksploatacijom nafte.
Sve naftne platforme u Jadranu su postavljene sedamdesetih godina 20. veka, dok svest o životnoj sredini nije bila razvijena, i nema opravdanja za otvaranje novih, poručio je ranije Green Home.
Lokacija istražnog bušenja, za koje je predviđeno da traje do pola godine, nalazi se 26 kilometara od obale. Tridesetogodišnja koncesija je potpisana 2016. godine.
Zuastavimo busenje Jadrana i unistenje turizma., Milijardu dolara prihoda od turizma treba zamijeniti sa 60 miliona?? Zar to??