U cilju podrške izradi zakonodavnih akata, proceni troškova i potencijala mera za unapređenje energetske efikasnosti počeo je projekat koji obuhvata javne zgrade u 169 gradova i opština u Srbiji. Poduhvat kroz nemačko-srpsku razvojnu saradnju sprovodi GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i uz podršku Univerziteta u Beogradu.
Učesnici su na prezentaciji projekta rekli da će podaci o energetskim svojstvima javnih zgrada, sa akcentom na škole i vrtiće, biti iskorišćeni za izradu studije. Dokument će sadržati i predloge za unapređenje uz procenu ušteda u energiji u uključenim gradovima i opštinama. Nadležne institucije će pokazatelje iz merenja koristiti kao osnov za dobijanje sredstava za rekonstrukciju. U projektu učestvuju i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i regionalne razvojne agencije.
Miloš Banjac, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku zadužen za obnovljive izvore i energetsku efikasnost, kazao je na prezentaciji da je Srbija u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije uvela sistem energetskog menadžmenta. „Ovaj sistem obuhvata širok skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih i drugih mera i aktivnosti koje u okviru svojih ovlašćenja sprovode organi državne uprave i obveznici sistema. U najvažnije aktivnosti sistema spada prikupljanje i obrada podataka o potrošnji energije u javnom sektoru, koju sprovode energetski menadžeri u lokalnim samoupravama, državnim organima i javnim službama. Za potrebe prikupljanja, obrade i analize podataka Srbija je razvila i nacionalni informacioni sistem koji je već nekoliko meseci u funkciji. S obzirom da je uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta dugotrajan i zahtevan proces, pomoć GIZ-a i ostalih donatora u prikupljanju podataka je dobrodošla i sigurno će doprineti ostvarenju ciljeva politike efikasnog korišćenja energije koju Srbija već duže vreme sprovodi“, izjavio je.
„Škole i vrtići su nesumnjivo najvažnije institucije za razvoj naše dece“, izjavila je Renate Šindlbek, vođa GIZ projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“, i dodala da objekti moraju biti u perfektnom stanju, kako bi se deca u njima dobro osećala i imala odlične uslove za učenje i razvoj. Projekat je počeo pre godinu dana, a pokrenulo ga je nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
Srazmerno bruto domaćem proizvodu, potrošnja energije u Srbiji je šest puta veća nego u Nemačkoj, gde gotovo 40% potrošnje odlazi na zgrade, saopštila je organizacija. U preko 16.000 javnih zgrada poput škola i obdaništa ima i ogromnog potencijala za uštede, navodi se u projektnoj dokumentaciji. GIZ ističe da nedostatak izolacije, oštećenja, zastarelo grejanje i hlađenje i sistemi za snabdevanje potrošnom toplom vodom povećavaju potrošnju energije. Rezultati će imati višestruk značaj, posebno imajući u vidu obaveze Srbije u okviru članstva u Energetskoj zajednici, gde je prema Akcionom planu za energetsku efikasnost cilj da se finalna potrošnja energije s nivoa iz 2008. obori za devet odsto do 2018. godine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.