GIZ i Sekretarijat Energetske zajednice organizovali radionicu o razvoju elektroenergetskih mreža Zapadnog Balkana

Razvoj mrežne infrastrukture na Zapadnom Balkanu ključni je korak u procesu energetske tranzicije. U cilju podrške Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, GIZ je u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice organizovao Stratešku radionicu o elektroenergetskim mrežama, s fokusom na izradi konkretnog akcionog plana za ceo region.

Bez razvoja mrežne infrastrukture, masovna elektrifikacija s osloncem na čiste izvore energije nije moguća. Taj razvoj zahteva velika ulaganja i nova operativna rešenja za mreže. Potrebno je ojačati postojeću električnu mrežu i u narednih 10 godina izgraditi novu infrastrukturu, posebno na niskonaponskom i srednjenaponskom nivou, kao i međusistemske interkonektore.

Nedavni havarijski prekid snabdevanja strujom u južnoj Evropi, kao i prošlogodišnji u regionu Zapadnog Balkana, upozorenje su koliko je važno obezbediti stabilnost sistema u uslovima sve veće upotrebe obnovljivih izvora energije i preventivnih mera bezbednosti. Funkcionalno i pouzdano snabdevanje električnom energijom ključno je za širu podršku građana alternativnim izvorima energije i zelenim politikama.

Strateška radionica o elektroenergetskim mrežama koju je GIZ organizovao u Beču u okviru projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice, okupila je predstavnike operatora prenosnih i distributivnih sistema i stručnjake iz Energetskog instituta Hrvoje Požar (EIHP), u cilju izrade Akcionog plana za elektroenergetske mreže na Zapadnom Balkanu.

Akcioni plan pruža jasan putokaz za razvoj mreže na Zapadnom Balkanu

Elektroenergetske mreže u zemljama Zapadnog Balkana nisu projektovane za izazove 21. veka. Goran Majstrović, zamenik direktora i šef odeljenja za prenos i distribuciju energije u Energetskom institutu Hrvoje Požar, objašnjava da, iako su zemlje regiona usvojile veoma ambiciozne ciljeve dekarbonizacije i integracije obnovljivih izvora energije, treba imati u vidu da oko dve trećine proizvodnje električne energije u regionu dolazi iz termoelektrana na ugalj.

„Iako se integracija obnovljivih izvora poslednjih godina poboljšala, razvoj mrežne infrastrukture značajno zaostaje za tim tempom. Regionalne elektroenergetske mreže i dalje trpe ograničenja usled zastarelih objekata i opreme, nedovoljno iskorišćenih kapaciteta interkonekcija, administrativnih prepreka i nedovoljne digitalizacije, ističe Majstorović.

Bez hitnog i koordinisanog delovanja, elektroenergetska mreža Zapadnog Balkana će postati ozbiljna prepreka za bezbedan rad i napredak, umesto da bude platforma za transformaciju i razvoj, ocenio je.

Akcioni plan za elektroenergetske mreže na Zapadnom Balkanu direktno se bavi osnovnim uzrocima nedavnih nestanaka struje, počev od vremenskih nepogoda, zastarele infrastrukture i uvećanja prisustva intermitentnih-promenljivih obnovljivih izvora energije. To su u najvećoj meri vetar i solar, jer je proizvodnja osetljiva na meteorološke promene.

Fokusiranjem na modernizaciju mreža, regionalnu koordinaciju i otpornost sistema, plan pruža jasan putokaz za sprečavanje budućih ispada. Takođe, promoviše ulaganje u pametne mreže, prekogranične interkonektore i digitalni nadzor sistema, jer oni omogućavaju elektroenergetskom sistemu da se prilagodi rastućem opterećenju i fluktuacijama.

Akcioni plan za mreže predstavlja snažan izraz saradnje unutar elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana

Ključno je da ovaj plan jača operativnu saradnju među operatorima sistema širom regiona Zapadnog Balkana, omogućavajući fleksibilniju i integrisaniju regionalnu mrežu. Time se postavljaju temelji za stabilnu i sigurnu energetsku tranziciju zasnovanu na obnovljivim izvorima, uz ambiciju da region postane pouzdan snabdevač Evrope čistom energijom.

Po rečima Gorana Majstrovića, novi dokument daje vizionarsku i regionalno usklađenu strategiju za rešavanje navedenih izazova. Zasnovan je na viziji Akcionog plana za mreže Evropske unije i usklađen je sa Sofijskom deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, pravnim okvirom Energetske zajednice i nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP) svake pojedinačne zemlje, pojasnio je.

Ovaj dokument predstavlja snažan izraz saradnje elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana oko teme od zajedničkog interesa – mobilisanja pažnja, ljudskih i finansijskih resursa za brzu energetsku tranziciju, omogućenu održivom, povezanom i otpornom elektroenergetskom infrastrukturom.