Fiskalni savet: Struja da poskupi 15-20 odsto, a gas 65-75 odsto

Ukupni gubici Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/2022. godina iznosili su oko milijardu evra, a još toliki gubitak bi mogli da naprave sledeće grejne sezone, 2022/2023, saopštio je Fiskalni savet, i poručio da je urgentno potrebno poskupljenje struje 15-20 odsto, gasa 65-75 odsto, a grejanja 10-40 odsto.

Krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle su na naplatu tokom svetske energetske krize, koja je razotkrila dugogodišnju domaću krizu državnih energetskih preduzeća, naveo je Fiskalni savet u analizi Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne energetske krize: uzroci, troškovi i moguća rešenja.

Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu ili iko 500 miliona evra već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu, a preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom, kako se navodi, uzimajući kredite za likvidnost.

Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo, navodi se u analizi.

Stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo će zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva

Novi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dođe do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju ovih preduzeća.

Ovi gubici u tom slučaju, kako se naglašava, verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra, podeljeni opet na manje-više jednake časti između EPS i Srbijagasa, i ne bi mogli da se nastave unedogled. Naime, kako upozorava Fiskalni savet, u jednom trenutku postali bi neodrživ teret ne samo za sama preduzeća već i za čitave javne finansije.

Dodatna opasnost za Srbiju je to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva – koji nisu zagarantovani, ističe se u izveštaju.

Rešenja za EPS: ozbiljna reforma uz poskupljenje struje

Kada se govori o rešenjima, Fiskalni savet navodi da je povećanje cena od 15-20 odsto za domaćinstva i privredu urgentna mera i potreban, ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a.

Poskupljenje je i ekonomski opravdano jer sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju.

Poslovanje EPS-a opterećuje višak i loša kvalifikaciona struktura zaposlenih, previsoke plate na poslovima sa opštim kvalifikacijama, sumnjivi procesi javnih nabavki, preniska cena struje za domaćinstva (ispod troškova proizvodnje), veliko ekološko zagađenje, kašnjenje sa energetskom tranzicijom i brojni drugi problemi, navodi se u analizi.

Privremeno zamrznuti masu zarada

EPS posluje pod snažnim političkim uticajem, koristi se kao izvor finansijskih sredstava za pokrivanje brojnih neuspeha domaće ekonomske politike, a društvena uloga proširena mu je i na socijalne ciljeve, kako u pogledu niskih cena struje, tako i u pogledu zaposlenosti.

Zbog svega toga, i rast prihoda usled povećanja cene struje ne bi bio iskorišćen na pravi način, pa Fiskalni savet predlaže privremeno zamrzavanje mase zarada, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih drugih reformi koje će se završiti u srednjem roku.

Rešenje za Srbijagas: skuplji gas, pa sve ostalo

Kada je reč o Srbijagasu, povećani troškovi nabavke gasa moraju da se odraze na finalnu cenu gasa i grejanja.

Za razliku od EPS-a gde je najvažniji i presudan kanal za ozdravljenje preduzeća sprovođenje reformi i zaokret u upravljanju preduzećem, a povećanje cena tek je prateća mera – kod Srbijagasa situacija je obrnuta. Srbija više od 90 odsto gasa koji troši uvozi pa finalna cena mora da se usklađuje sa nabavnom, navodi se u izveštaju.

Prostora za unutrašnja unapređenja u poslovanju Srbijagasa svakako ima, ali bilansno su ipak daleko manja od troška nabavke gasa.

Cena gasa za privredu morala bi da poraste oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama Jugoistočne Evrope još u drugoj polovini 2021, dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta, zaključio je Fiskalni savet.

Cena za domaćinstva bi trebalo da bude povećana 65-70 odsto, a cene centralnog grejanja 10-40 odsto.