x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Fiskalni savet: Srbija da poveća investicije u zaštitu životne sredine za 500 miliona evra godišnje, situacija „kritična“

27.06.2018. | Komentari: 0Autor:

Foto: Pixabay
Fiskalni savet: Srbija da poveća investicije u zaštitu životne sredine za 500 miliona evra godišnje, situacija „kritična“

Fiskalni savet je pozvao na značajno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji, s obzirom da ima dosta prostora da se to uradi kroz budžet za 2019. godinu sada kada su se javne finansije stabilizovale. Srbija je jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva i koči privredni rast, upozorio je savet.

Srbija je već jednom propustila priliku da značajnim investicijama počne da rešava probleme sa zagađenjem – kada je 2006. godine imala budžetski suficit po završetku aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), podsetio je Fiskalni savet. Savet upozorava da ne bi trebalo propustiti ovu novu priliku sada kada javne finansije ulaze u „mirnije vode“, kao i da su ove investicije potrebne ne samo u kontekstu EU integracija Srbije, već i da bi se poboljšalo zdravlje ljudi i ubrzao rast BDP-a.

Hvatanje koraka sa CIE

Srbija „hronično zaostaje“ za zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) po stopama rasta BDP-a, beležeći stope od oko 3% godišnje nasuprot prosečnoj stopi od oko 4% u CIE, a za ovo je najviše zaslužno nedovoljno ulaganje u zaštitu životne sredine – dok Srbija izdvaja samo 0,7% BDP-a, u CIE se za ovu svrhu prosečno troši oko 2% BDP-a, navodi savet.

Nagomilani problemi u oblasti životne sredine i infrastrukturni problemi u toj oblasti u Srbiji zahtevaju investicije od oko 8,5 milijardi evra u narednih 10-15 godina, a zemlja mora da poveća nivo ulaganja godišnje za 500 miliona evra, ili 1,3% BDP-a, ne bi li uhvatila korak sa regionom CIE. Ovo će zahtevati konsolidovanje budžeta lokalnih samouprava, reformu lokalnih javnih komunalnih preduzeća i smanjenje subvencija za neuspešna lokalna javna preduzeća za 100 miliona evra, ili 0,3% BDP-a.

Savet upozorava da će samo Elektroprivreda Srbije (EPS) morati da investira oko 1 milijarde evra u zaštitu životne sredine u narednih desetak godina, što će ići „teško“ ako se reforme ovog javnog preduzeća i dalje budu odlagale.

Stanje svih oblasti životne sredine „kritično“

Stanje svih oblasti životne sredine u Srbiji je „kritično“, upozorava savet, navodeći da se od svih poglavlja pregovora o članstvu sa EU, poglavlje 27 o životnoj sredini, koje Srbija tek treba da otvori, javlja kao oblast u kojoj je zemlja najmanje usklađena sa Unijom.

Infrastrukturni problemi u sektoru snabdevanja vodom i tretmana otpadnih voda su najveći. Najveći gradovi Srbije, Beograd i Novi Sad, ispuštaju netretiranu otpadnu komunalnu vodu direktno u Dunav i Savu, a 40% javnih vodovoda snabdeva vodu za piće koja je neispravna. Sektor voda ujedno zahteva i najveći deo potrebnih investicija u zaštitu životne sredine – čak oko 6 milijardi evra, navodi Fiskalni savet.

Loše upravljanje otpadom je pak „najvidljiviji“ problem. Samo 80% komunalnog otpada se prikuplja (u odnosu na prosečnih 95% u CIE) i odnosi uglavnom na nesanitarne zvanične deponije, dok ostatak završava na „divljim“ deponijama i izvorištima vode. I dok se u CIE već tretira oko 50% komunalnog otpada (u celoj EU je procenat još veći, oko 75%), u Srbiji se gotovo sve odlaže na deponije, jer zemlja nema razvijen reciklažni sistem, postrojenja za dobijanje energije sagorevanjem otpada ili njegovo kompostiranje. Industrijski otpad je takođe problem. Opasan otpad često završava na nebezbednim lokacijama, dok je poseban problem nagomilani otpad bivših državnih i društvenih preduzeća, čija se količina procenjuje na preko 100.000 tona. U sektor otpada potrebno je uložiti oko 1,5 milijarde evra, kaže savet.

Posebno složen izazov je zagađenje vazduha, a EPS je najveći zagađivač zbog oslonjenosti na ugalj u proizvodnji električne energije, ali i zbog nedovoljnog ulaganja u zaštitu vazduha. U većim gradovima zagađenju vazduha takođe značajno doprinose i gradska saobraćajna preduzeća, pre svega Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd.

Od oko 2,3 milijarde evra potrebnih investicija u zaštitu vazduha, EPS treba da uloži oko 650 miliona evra u narednih deset godina – što je dvostruko više nego u prethodnom periodu – dok će oko 100 miliona evra biti potrebno za modernizaciju voznog parka GSP-a, navodi savet.

Oko 550 miliona evra je potrebno uložiti u „čistiji“ sistem daljinskog grejanja – 330 miliona za prelazak toplana na gas, biomasu ili komunalni otpad i još 220 miliona evra za obnovu i proširenje toplovodne mreže.

Sistemske mere potrebne za promene

Fiskalni savet je dao nekoliko preporuka za rešavanje ovih ogromnih izazova, kao što je preusmeravanje oko 100 miliona evra koliko se godišnje prikupi od eko-takse Ministarstvu zaštite životne sredine, koje trenutno ima budžet od oko 50 miliona evra. Kako kaže savet, ta sredstva bi mogla da se iskoriste za projektno-tehničku dokumentaciju ili sufinansiranje projekata na lokalu.

Fiskalni savet takođe preporučuje revidiranje prevaziđenih strategija i veće nadležnosti za resorno ministarstvo, kao što je delimična kontrola nad lokalnim komunalnim preduzećima. Lokalna komunalna preduzeća takođe treba prestrukturirati da bi se osposobila da investiraju. Ovo bi trebalo da podrazumeva racionalizaciju broja zaposlenih, povećanje stepena naplate i povećanje cena komunalnih usluga.

Fiskalni savet takođe savetuje poboljšanje koordinacije između državnih i lokalnih vlasti i preduzeća, jačanje kadrova i razvoj sistema monitoringa.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.