Evropski revizorski sud: Ciljevi EU za zeleni vodonik moraju da se usklade sa realnošću

Evropski revizorski sud je poručio da je malo verovatno da će Evropska unija ispuniti ciljeve za proizvodnju i uvoz zelenog vodonika, i naveo da postoje brojni izazovi u celom lancu vrednosti ovog energenta, iako je Evropska komisija preduzela niz koraka kako bi formirala tržište.

Evropski revizorski sud analizirao je politiku Evropske komisije u vezi sa zelenim vodonikom i pripremio specijalni izveštaj Industrijska politika za zeleni vodonik Evropske unije – pravni okvir je najvećim delom usvojen – vreme je za proveru šta se stvarno dešava (eng. The EU’s industrial policy on renewable hydrogen: legal framework has been mostly adopted – time for a reality check).

Evropska komisija je postavila kurs za stvaranje tržišta obnovljivog vodonika u svojoj Strategiji za vodonik i planu REPowerEU, koji je uključivao ciljeve za proizvodnju i uvoz vodonika.

Buduće strateške odluke zasnivati na proveri šta se u realnosti dešava

Obnovljivi vodonik je, podsećaju revizori, jedan od načina za dekarbonizaciju, posebno za sektore industrije koji se teško mogu dekarbonizovati, kao što su proizvodnja čelika, petrohemijskih proizvoda, cementa, đubriva. Ali, i sredstvo da se postigne klimatska neutralnost do 2050.

Za period 2021-2027. godina ukupno finansiranje EU, dodaju, za projekte vezane za vodonik se trenutno procenjuje na 18,8 milijardi evra.

Ali, oni smatraju da je Evropska komisija delimično uspela u stvaranju pravih uslova za novo tržište vodonika i povezani lanac vrednosti.

Jedna od glavnih njihovih preporuka je da se buduće strateške odluke zasnivaju na proveri šta se u realnosti dešava, kako ne bi stvorile nove strateške zavisnosti i narušile konkurentnost ključnih industrija.

Ciljevi za 2030. nisu bili zasnovani na čvrstoj analizi

U Izveštaju se navodi da je Evropska komisija postavila preambiciozne ciljeve za proizvodnju i uvoz obnovljivog vodonika, odnosno po 10 miliona tona godišnje do 2030. Ovi ciljevi nisu bili zasnovani na čvrstoj analizi, već su vođeni političkom voljom, smatraju revizori.

Uz to, dodaju, različite ambicije država članica nisu uvek bile usklađene sa ciljevima, a Evropska komisija nije uspela da obezbedi da sve strane – članice, industrija, vuku u istom pravcu.

Najviše subvencija dobijaju najnapredniji

Izgradnja industrije vodonika u EU zahteva ogromna javna i privatna ulaganja, ali u Izveštaju se navodi da EK nema potpuni pregled potreba ili dostupnog javnog finansiranja.

Najveći deo sredstava EU koriste one zemlje članice sa visokim udelom industrije koja se teško dekarbonizuje, a koje su i naprednije u pogledu planiranih projekata kao što su Nemačka, Španija, Francuska, Holandija.

Za ažuriranje ciljeva neophodna procena tri oblasti

Međutim, još ne postoji garancija da se potencijal EU za proizvodnju vodonika može u potpunosti iskoristiti, ili da će javno finansiranje omogućiti EU da transportuje zeleni vodonik od zemalja sa dobrim proizvodnim potencijalom do onih sa velikom industrijskom potražnjom, piše u Izveštaju.

Revizori pozivaju EK da ažurira svoju Strategiju za vodonika, zasnovanu na pažljivoj proceni tri važne oblasti: kako podesiti tržišne podsticaje za proizvodnju i upotrebu obnovljivog vodonika; kako odrediti prioritete nedovoljno finansiranja EU i na koje delove lanca vrednosti se fokusirati; i koje industrije EU želi da zadrži i po kojoj ceni, s obzirom na geopolitičke implikacije proizvodnje EU u poređenju sa uvozom iz zemalja koje nisu članice EU.