Evropski poslanici traže da se uvozna taksa na CO2 odnosi na sve energetski intenzivne industrije

Buduća taksa na emisije ugljen-dioksida za uvoznu robu iz zemalja van Evropske unije trebalo bi da se odnosi na elektroenergetski sektor i svu energetski intenzivnu industriju, kao što su cement, čelik, hemikalije, đubriva, naftni derivati, staklo, papir i aluminijum, stav je poslanika Evropskog parlamenta.

Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i sigurnost hrane Evropskog parlamenta trebalo bi da glasa o izveštaju o prekograničnom mehanizmu za prilagođavanja CO2 koji bi bio kompatibilan sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Dokument će kasnije biti usvojen kao rezolucija Evropskog parlamenta kojom se izražava stav o predlogu takse na CO2 koji bi do kraja juna trebalo da saopšti Evropska komisija.

Evropski parlament priprema rezoluciju kojom će izraziti svoj stav o taksi u trenutku kada Evropska komisija radi na predlogu

U jednom od amandmana na tekst rezolucije parlamentarci traže da se proširi obuhvat ovog poreza.

Evropski parlament smatra da bi taksa trebalo da se odnosi na sav uvoz, ali da bi u početnoj fazi, od 2023. godine, trebalo da pokrije energetski sektor i energetski intenzivne industrijske sektore poput cementa, čelika, aluminijuma, hemikalija, stakla, papira, prerade nafte i đubriva, navodi se u amandmanu.

Deo poslanika traži da se taksa odnosi i na naftne derivate, staklo, papir i aluminijum

Trenutna verzija dokumenta nije obuhvatala preradu nafte, kao ni industriju stakla, papira i aluminijuma, ali predstavnici zelenih, liberalnih, socijalističkih i desničarskih grupa traže da se i ovi sektori dodaju. Evropski mediji prenose da je velika verovatnoća da će ovaj amandman biti prihvaćen jer ima veliku podršku.

Inače, nedavno je Frans Timmermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor, izjavio da će EU uvesti taksu na CO2 za robu iz zemalja koje nisu članice EU ukoliko se ne obavežu na smanjenje emisija. On je naglasio da je to pitanje opstanka industrije u EU.

To bi moglo ozbiljno da utiče na velike ekonomije poput Kine, ali i na Zapadni Balkan i druge zemlje.