Evropska komisija odobrila je novi finansijski paket vredan 2,1 milijardu evra za podršku 14 investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i privatnog sektora na Zapadnom Balkanu.
Peti investicioni paket deo je evropskog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan koji predviđa devet milijardi evra bespovratnih sredstava sa ciljem da se mobiliše ukupno 30 milijardi evra ulaganja. Plan je objavljen u oktobru 2020.
Od 14 novih projekata, osam je povezano sa energetskim sektorom, merama energetske efikasnosti, vodosnabdevanjem i zelenim transportom, navela je Evropska komisija.
Investicioni paket od 2,1 milijardu evra uključuje 528 miliona evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose zemalja Zapadnog Balkana.
Zeleni transport u Tirani
Projekat Zeleni transport Tirana stvoriće prvi gradski sistem brzog transporta električnih autobusa (e-BRT) kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i saobraćajne gužve. E-BRT sistem će se oslanjati na električne autobuse sa baterijama sa pametnom strategijom punjenja.
Projekat je procenjen na 111,3 miliona evra, dok je grant 32,1 milion evra.
BiH je dobila sredstva za dva projekta.
Sarajevski projekat za vodosnabdevanje (vrednost 32,2 miliona evra i grant od 2,6 miliona evra) trebalo bi da smanji gubitke vode zamenom ili rehabilitacijom zastarelih cevovoda, crpnih stanica i bunara, kako i omogućavanje oko 4.000 novih priključaka za domaćinstva, prema podacima Evropske komisije. Takođe ima za cilj i poboljšanje ukupne efikasnosti vodosnabdevanja u širem kantonu Sarajevo.
Drugi projekat je sanacija pumpno-akumulacione hidroelektrane (PHE) Čapljina. Njena uloga je od suštinskog značaja za povećanje udela obnovljivih izvora energije i smanjenje emisija ugljenika.
Modernizacija bi, kako se navodi, trtebalo da produži životni vek elektrane još 15 godina.
Vrednost projekta je 18,9 miliona evra, uz grant od 3,1 milion evra.
Jačanje elektroenergetske mreže u Severnoj Makedoniji
Severna Makedonija je dobila novac za investicije u elektroenergetsku mrežu i energetsku efikasnost.
Prenosna mreža u jugoistočnom regionu zemlje biće ojačana kako bi se omogućila integracija obnovljivih izvora energije.
Projekat, vredan 34,7 miliona evra, uz osam miliona evra granta, obuhvata izgradnju trafostanice i novih priključaka, rekonstrukciju i gradnju dalekovodova i transformatora.
Projekat energetske efikasnosti u javnom sektoru fokusiran je na javne zgrade kako bi se ostvarile uštede, smanjenje emisije CO2 i uspostavljanja Fonda za energetsku efikasnost. Zajmovi i grantovi će, kako se navodi, biti odobravani opštinama za renoviranje objekata.
Projekat je procenjen na 27,5 miliona evra, uz grant od 2,2 miliona evra.
Energetski efikasan kampus u Beogradu
Srbija je dobila sredstva za modernizaciju hidroelektrane Bistrica, kao i za mere energetske efikasnosti.
Rehabilitacija HE Bistrica koštaće 40,9 miliona evra, uz grant od 7,7 miliona evra.
Projekat pod nazivom Unapređenje energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom kampusa tehničkih fakulteta u Beogradu trebalo bi da rezultira energetski efikasnim kampusom za elektrotehničke i tehničke fakultete.
Ovom investicijom biće obezbeđena izgradnja novog univerzitetskog centra od 30.000 kvadrata i renoviranje postojećih objekata površine 93.000 kvadrata. Od njega će imati koristi oko 15.000 studenata i 1.750 članova osoblja, saopštila je Evropska komisija.
Projekat je procenjen na 169,6 miliona evra, uz grant od 21,5 miliona evra.
Svih šest zemalja Zapadnog Balkana biće korisnici projekta Promovisanje zelenog kreditiranja na Zapadnom Balkanu (II), koji sprovodi Fond za zeleni razvoj (Green for Growth Fund – GGF).
Dodatna sredstva će proširiti ponudu finansiranja za obnovljivu energiju i energetski efikasne mere u regionu i doprineti smanjenju potrošnje energije i emisija gasova sa efektom staklene bašte kod korisnika kredita.
Ukupna sredstva su 231 milion evra, dok je grant 24 miliona evra.
Varhelji: Moramo da pokrenemo ove projekte što je pre moguće
Projekti su, kako je navela Evropska Komisija, pripremljeni u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se ubrzala evropska perspektiva regiona.
Nakon novog investicionog paketa, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) podržane su ukupno 54 investicije iz Ekonosmkog i investicionog plana, u vrednosti od oko osam milijardi evra, uključujući 2,3 milijarde evra donacija.
Inače, WBIF je glavni kanal za sprovođenje ovog Plana.
Komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da novim investicionim paketom EU šalje glasnu i jasnu poruku svojim partnerima sa Zapadnog Balkana da je njihova budućnost unutar EU i da smo na putu stabilnog smanjivanja jaza u ekonomskom razvoju.
On je pozvao partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da pokrenu ove projekte što je pre moguće kako bi građani i preduzeća u regionu imali korist od tih investicija.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.