Evropska narodna partija predlaže dvogodišnje odlaganje CBAM-a

Evropska narodna partija (EPP) smatra da bi EU trebalo da na najmanje dve godine suspenduje primenu prekograničnog poreza na ugljen-dioksid – CBAM i regulative o održivosti investicija i korporativnog sektora te da ih preispita.

Najjača grupacija u Evropskom parlamentu priprema predloge za preokretanje trenda deindustrijalizacije i „turobne perspektive evropske privrede“. Međutim, pojednostavljenje propisa – na kojem se EPP-ova inicijativa zasniva – išla bi nauštrb napora za dekarbonizaciju, i to posebno u energetici, pa čak i poslovne etike.

Dokument o jačanju konkurentnosti je objavljen pred inauguraciju predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, koji je odmah poništio ogroman deo dosadašnje klimatske politike svoje zemlje.

„Ispostavlja se da su zakonodavni akti o održivosti za korporativni sektor poput Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i Direktive o dužnoj pažnji u oblasti korporativne održivosti (CSDDD) preterani i da povećavaju opterećenost te da njihovo prelivanje ima ogromne posledice po evropske MSP-ove [mala i srednja preduzeća]. Treba na barem dve godine zaustaviti primenu CSRD-a i CSDDD-a kao i s njima povezanih zakonodavnih akata uključujući regulativu o taksonomiji i Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM)“, saopštio je EPP posle sastanka svojih liderki i lidera u Berlinu.

Treba napomenuti da je jedna od njih predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Od 720 poslanika i poslanica Evropskog parlamenta, 188 ih je iz EPP-a.

CBAM-ova zamršenost mora da se kritički analizira

Predlog objedinjene regulative bi trebalo da bude objavljen pre kraja februara. Evropska narodna partija se zalaže da se obuhvat pomenutih zakona ograniči na kompanije s više od hiljadu zaposlenih, da se eliminišu izravni efekti na mala i srednja preduzeća i birokratsko duplo izveštavanje te da se barem prepolove obaveze velikih kompanija vezane za izveštavanje.

Dodala je da EU mora kritički da preispita efekte CBAM-a, sistema za carinjenje emisija CO2 iz uvoza, na papirologiju i i konkurentnost raznih sektora.

Uvođenje naplate u okviru tog mehanizma, koji je još u prelaznoj fazi, počinje u januaru sledeće godine. Tarife se postepeno povećavaju do punih iznosa, koji stupaju na snagu na početku 2034. godine. EU za to vreme treba da fazno smanjuje broj onih dozvola za emisije gasova s efektom staklene bašte (EUA) koje u okviru Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS) besplatno dodeljuje domaćoj energetski intenzivnoj industriji.

Kompanije na meti CBAM-a se muče da ispune zakonske obaveze

CBAM je zamišljen da bude taksa na emisije CO2 za isporuke cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije iz inostranstva. Administracija u Briselu ga je uvela da bi zaštitila svoju privredu od uvoza iz trećih zemalja u kojima se u kojima se ispuštanje gasova s efektom staklene bašte naplaćuje manje ili uopšte ne.

Propisi za uređivanje prvobitno zamišljenog sistema nisu dovršeni. Štaviše, EU usput proširuje obuhvat.

Mehanizam će takođe pokriti indirektne emisije, vezane za potrošnju struje, u domenu cementa, đubriva i električne energije. EU namerava da ga proširi na prerađivačku industriju – fabričke proizvode.

Zemljama Zapadnog Balkana i ostatka Energetske zajednice bi dvogodišnje odlaganje dobro došlo. U velikom su zaostatku sa uvođenjem naplate emisija na domaćem tržištu i ispunjavanjem uslova za izuzeće u sektoru električne energije. Ali i uvoznici u EU i njihovi strani snabdevači obuhvaćenim sirovinama i proizvodima imaju poteškoće u ispunjavanju zakonskih obaveza – posebno na polju izveštavanja.

Kritičari kažu da će CBAM izazvati rast ulaznih cena kompanijama na kupovnoj strani jednačine.

EPP okrivio birokratiju za zaostajanje EU u produktivnosti za SAD, Kinom

Evropska narodna stranka je ukazala na cilj EU da sreže obaveze kompanijama u izveštavanju za 25 procenata, ali i 35 odsto za MSP.

„Ali mi moramo i više od toga i da budemo još smeliji, jer je prekomerna regulativa i birokratija danas postala ključni razlog što produktivnost EU sve više zaostaje za SAD i Kinom“, poručila je u dokumentu.

Jaz između SAD i EU u bruto domaćem proizvodu proširio se od 2022. sa 17 odsto na 30 procenata, koliko je iznosio 2023. godine, podsetila je ova stranka.

Za dekarbonizaciju nije potreban poseban cilj za obnovljive izvore energije

EU ETS je jednostavan i efikasan tržišni sistem za podsticanje povećanja efikasnosti i umanjivanja emisija ugljenika, smatraju evropski konzervativci i demohrišćani.

„On funkcioniše. Međutim, nema potrebe za dodatnim prekomernim regulisanjem, na primer obavezom renoviranja za vlasnike stambenog prostora. Takođe nismo za poseban cilj za udeo obnovljive energije – trebalo bi da bude u nadležnosti država članica da odlučuju pomoću kojih tehnologija hoće da ostvare klimatske ciljeve“, tvrde.

EU bi na visoke cene energenata trebalo da reaguje povećanjem dela prihoda iz ETS-a kojeg izdvaja za energetski intenzivnu industriju, na primer za zeleni vodonik ili rešenja za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS), stoji u dokumentu.

Pri proceni raspoloživih energetskih rešenja potreban je tehnološki neutralan pristup, ističu EPP-ovi lideri

„Dostupnost priuštivih i energenata čijim snabdevanjem može da se upravlja jeste presudan preduslov za rast i radna mesta. Kompanije u EU se danas suočavaju sa cenama koje su dva do tri puta više nego u SAD, dok su cene prirodnog gasa veće četiri do pet puta. Stoga moramo tehnološki neutralnim pristupom da maksimalno iskoristimo sva raspoloživa energetska rešenja, a on uključuje obnovljive, nuklearke, vodonik, bioenergente te prikupljanje, korišćenje i zarobljavanje ugljenika“, napisali su u navedenom dokumentu čelnici partije.

Ukidanje ciljanog udela obnovljivih izvora energije bi omogućilo državama članicama EU da samostalno odabiru kako će smanjiti emisije do zadanog nivoa.

Ukoliko klimatska politika postane prepreka konkurentnosti i rastu, ne samo da neće imati podršku među evropskim građanima i građankama, nego bi to dovelo do opasnosti od globalnog povećanja emisija, jer će se proizvodi praviti u drugim regionima sveta gde su emisije veće, naglasio je EPP. Osim toga je pohvalio inicijativu Evropske komisije za Dogovor o čistoj industriji (Clean Industrial Deal) i pozvao na uvođenje posebnih mera za proizvodnju motornih vozila.

Micotakis: Prirodni gas može da nam bude potreban čak još 50 godina

Tempo energetske tranzicije i način kako se sprovodi ne smeju da uništavaju konkurentnost i ugrožavaju manje privilegovane, izjavio je premijer Grčke Kirijakos Micotakis, koji je učestvovao na sastanku. Po njegovom viđenju, Evropa nije bila u pravu kada je očekivala da će je svi drugi slediti u zelenoj transformaciji, pa je potrebna nova ravnoteža, i to posebno u regulatornom okviru.

„Ponekad, čak i u Evropskoj uniji, odnosimo se prema prirodnom gasu kao nečem groznom. Da, ali smo se oslobodili uglja, koji je mnogo gori nego prirodni gas. Ali mi svi znamo da će nam prirodni gas biti potreban sledećih 30 do 40, možda 50 godina“, ocenio je Micotakis.