Energetska efikasnost

EU zahteva od Slovenije da ispravno primeni Direktivu o energetskim performansama zgrada

EU zahteva od Slovenije da ispravno primeni Direktivu o energetskim performansama zgrada

Photo: Pixabay

Objavljeno

05.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

05.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropska komisija (EK) zatražila je od Slovenije da ispravno prenese sve odredbe Direktive o energetskim performansama zgrada (Energy Performance of Buildings Directive – EPBD) u nacionalno zakonodavstvo.

U Evropskoj uniji zgrade troše 40 odsto energije i odgovorne su za 36 odsto emisija ugljen-dioksida.

U skladu sa važećim zakonom, članice EU moraju da uspostave i primene minimalne zahteve za energetske performanse novih i postojećih zgrada, da osiguraju sertifikaciju energetskih performansi zgrada i da zahtevaju redovnu kontrolu sistema grejanja i klimatizacije. Osim toga, članice moraju da osiguraju da sve nove zgrade budu zgrade sa skoro nultom neto potrošnjom energije (nearly-zero energy) od 2021. godine.

„Prema proceni Evropske komisije, u Sloveniji nisu ispoštovani svi zahtevi iz Direktive o energetskim performansama zgrada. Konkretno, nacionalno zakonodavstvo još nije osiguralo prikaz sertifikata o energetskim performansama u svim zgradama koje često imaju posetioce“, navodi EK u saopštenju.

Slovenija ima dva meseca da ispuni svoje obaveze, u suprotnom, EK može da prosledi slučaj Sudu pravde EU.

Prema podacima EK, trenutno oko 35 odsto zgrada u EU starije je od 50 godina. Poboljšanjem energetske efikasnosti zgrada, EU bi mogla da smanji ukupnu potrošnju energije 5-6 odsto i emisije CO2 za oko pet odsto.

U oktobru 2015. slovenačka vlada usvojila je Dugoročnu strategiju povećanja ulaganja u energetsku obnovu zgrada.

Planirani rezultat je obnavljanje 9,1 milona kvadratnih metara u periodu 2014-2023. Ukupna godišnja vrednost investicija u renoviranje zgrada iznosi oko 40 miliona evra.

Direktiva o energetskim performansama zgrada i Direktiva o energetskoj efikasnosti predstavljaju glavne propise EU za smanjenje potrošnje energije u zgradama.

Postignut dogovor o izmeni Direktive

EK je 30. novembra 2016. godine predložila ažuriranje Direktive o energetskim performansama zgrada kako bi promovisala korišćenje pametne tehnologije u zgradama i poboljšala postojeće odredbe.

Krajem decembra 2017. godine postignut je politički sporazum između Saveta EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije o predloženoj izmeni ove Direktive.

„Na osnovu predloga EK, dogovoreno je da se doda niz mera u Direktivi koje imaju za cilj ubrzanje ekonomičnog renoviranja postojećih zgrada. Takođe će biti izmenjene odredbe o pametnim tehnologijama i tehničkim građevinskim sistemima, uključujući automatizaciju, a biće uvedena i e-mobilnost“, saopštila je EK nakon postizanja dogovora.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040 sa projekcijama do 2050 godine

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine

5. februar 2018. - Narodna skupština Srbije je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine

EUSEW2025 nagrade

EUSEW2025 – otvorene prijave za nagrade

5. februar 2018. - EUSEW nagrade se dodeljuju za uspeh projekata, pojedinačnih i kolektivnih poduhvata sa izuzetnim rezultatima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

5. februar 2018. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

5. februar 2018. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida