EU uvodi prekograničnu taksu na CO2 od 2026: šta čeka izvoznike cementa, čelika, gvožđa, struje, đubriva, aluminijuma

Proizvođači cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminijuma i električne energije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (od zemalja van EU koje prati Balkan Green Energy News) imaju samo nekoliko godina da se pripreme za prekograničnu taksu na CO2, koja bi trebalo da se postepeno uvede od 2023. do 2026. godine.

Prekogranična taksa na CO2 zasad će se plaćati samo na direktne emisije, ali na kraju prelaznog perioda koji traje od 2023. do 2026. Evropska unija će razmotriti da li će se njen opseg proširiti na indirektne emisije, kao i na druge proizvode. Proizvođači električne energije, pre svega iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije , možda i Turske, koji izvoze u EU mogli bi da budu izuzeti od plaćanja takse do 2030, ali samo ako ispune određene uslove.

Ovo su ukratko najvažniji detalji dugo najavljivanog prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), koji je predstavljen kao deo paketa predloga zakona Fit for 55. Cilj takse u suštini je da onemogući nelojalnu konkurenciju koju firme iz EU trpe od kolega iz zemalja koje nemaju porez na CO2, kao i da podstakne druge države da ga uvedu i tako doprinesu borbi protiv klimatskih promena.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Gentiloni izjavio je da će prekogranična taksa učiniti da trošak CO2 koji sada plaćaju proizvođači u EU bude isti sa troškom proizvođača iste robe koja se uvozi u EU.

On je istakao da predlog takse u potpunosti poštuje obaveze EU prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Taksa će osigurati da strane kompanije koje podležu labavijim ekološkim zahtevima ne podrivaju našu klimatsku ambiciju, istakao je  Gentiloni, dodajući da će to podstaći i zelenije standarde van granica EU.

Sonja Risteska: bilo koji oblik plaćanja CO2 čini da elektroenergetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima postane jeftiniji od onog koji se bazira na uglju

Sonja Risteska, projektni menadžer za JIE u tink-tanku Agora Energiewende, kaže za Balkan Green Energy News da Zapadni Balkan mora da ubrza postpupni prestanak korišćenja uglja jer će prekogranična taksa nove elektrana na ugalj učiniti gubitašima. Plaćanje CO2 u bili kom obliku znači da elektroenergetski sistem zasnovan na uglju postaje skuplji od onog koji koristi obnovljive izvore energije, ističe ona.

Risteska kaže da EU ostavlja mogućnost odloženog sprovođenja prekogranične takse na električnu energiju do 2030.

Zemlje Zapadnog Balkana mogu da iskoriste opciju odloženog sprovođenja prekogranične takse na električnu energiju do 2030.

Zemlje Zapadnog Balkana mogu da iskoriste ovu priliku kako bi primenile propise Energetske zajednice, ubrzale povezivanje tržišta sa susedima iz EU, uvele oporezivanje CO2, započele pripremu dugoročnih planova za društvo sa neto-nultim emisijama, dovršile nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP) i usvojile do kraja 2021. ciljeve za gasove sa efektom staklene bašte, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, kaže Risteska.

Balkan Green Energy News donosi odgovore Evropske komisije (EK) na najčešća pitanja u vezi sa prekograničnom taksom i komentare stručnjaka tink-tanka Agora Energiewende.

Na koga će se primenjivati taksa?

Na uvoz robe iz svih zemalja koje nisu članice EU, osim zemalja koje su u Sistemu za trgovanje emisijama (EU ETS) ili imaju takas sistem povezan sa EU ETS. To je slučaj sa članicama Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarskom, navodi EK.

Koje će sektore pokrivati?

Taksa će se u početku primenjivati na uvoz sledeće robe: cement, gvožđe, čelik, aluminijum, đubriva, električna energija.

Kako je navela EK, ovi sektori su izabrani jer kod njih postoji velki rizik od selidbe proizvodnih pogona iz EU (eng. carbon leakage) u druge zemlje, a imaju i velike emisije. Takođe je uzeta u obzir i administrativna izvodljivost naplate takse.

Krajem 2025. EK će odlučiti da li će proširiti opseg takse na druge proizvode

Taksa će se primenjivati na direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte koji se emituju tokom proizvodnje navedene robe. Do kraja prelaznog perioda, koji započinje 2023. godine i završava se krajem 2025, EK će proceniti da li će proširiti njen opseg na drugu robu, kao i da li će uključiti i indirektne emisije – na primer, emisije iz proizvodnje električne energije koja se koristi za proizvodnju robe.

Kako navode u Agora Energiewende, izabrani proizvodi predstavljaju vrlo mali udeo u trgovini EU. Na primer, tri odsto vrednosti trgovine između EU i Kine, ali zato je tu mogućnost da se na listu dodaju novi proizvodi.

Kako će taksa biti uvedena?

EK je saopštila da će taksa biti uvedena postepeno kako bi se firmama i drugim zemljama obezbedila pravna sigurnost i stabilnost. Od 2023. započeće period izveštavanja, a uvoznici će početi da ga plaćaju u januaru 2026.

Kako navode u Agora Energiewende, i od 2026. primena će biti postepena, tako što će se se taksa uvoditi za 10 odsto emisija godišnje. Tako će firme iz EU, kao i one van EU do 2030. platiti 50 odsto troškova na ime emisija, a 100 odsto tek 2036.

Kako će se taksa naplaćivati u praksi?

Prekogranična taksa će biti veoma slična EU ETS sistemu jer će se uvoznici kupovati sertifikate ili emisione jedinice, saopštila je EK. Njihova cena izračunavaće se na osnovu prosečne nedeljne cene na aukcijama EU ETS-a i izražavaće se u evrima po toni emitovanog CO2.

Uvoznici robe moraće da se registruju kod nacionalne državne administracije kako bi kod nje kupili setifikate za prekograničnu taksu.

Uvoznici će platiti istu cenu na ime CO2 kao i domaći proizvođači u okviru EU ETS-a

Kako je navela EK, da bi uvezli robu obuhvaćenu prekograničnom taksom uvoznici iz EU moraju do 31. maja svake godine da prijave količinu robe i emisija povezanih s njom koju su uvezli u toku prethodne godine. Istovremeno, moraju da predaju sertifikate koje su unapred kupili.

Osiguravajući da uvoznici plaćaju istu cenu CO2 kao domaći proizvođači u okviru EU ETS-a, prekogranična taksa će obezbediti jednak tretman za proizvode proizvedene u EU i one uvezene iz drugih zemalja i izbeći selidbu proizvodnih pogona, naglasila je EK.

Kako se uvoz električne energije može izuzeti od plaćanja takse?

Prekogranična taksa će se primenjivati na električnu energiju proizvedenu u i uvezenu iz zemalja koje žele da integrišu svoja tržišta električne energije sa EU sve dok ta tržišta ne budu potpuno integrisana. Ali, pod strogim uslovima vezanim za sprovođenje određenih obaveza ove države mogle bi biti izuzete od naplate takse, navela je EK.

Ukoliko se to desi, EU će, kako se navodi, 2030. razmotriti svako odobreno izuzeće, kako bi videla da li su te zemlje uvele mere za dekarbonizaciju na koje su se obavezale i sistem za trgovinu emisijama ekvivalentan ETS-u.

Zemlje mogu biti izuzete ako se obavežu da će primeniti EU ETS,  obaviti dekarbonizaciju do 2050, usvojiti pravne tekovine EU

Kako navode u Agora Energiewende, za prekograničnu taksu na uvoz električne energije za susedne zemlje EU važe posebna pravila.

Prema rečima Sonje Risteske iz Agora Energiewende, zemlje koje žele da budu izuzete moraće da uđu u ETS ili da ga same uvedu, da obećaju dekarbonizaciju do 2050, da primene pravnu tekovinu EU.

To je realno moguće samo za Zapadni Balkan, eventualno za Ukrajinu, dok drugi izvoznici, poput Turske i Rusije, verovatno neće biti izuzeti do 2030. godine, ističe Risteska.