EU Strategija za zaštitu biodiverziteta 2030 – povratak prirode u naše živote

Autor: Boris Erg, Direktor IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju

Evropska Komisija je usvojila krajem maja Strategiju za zaštitu biodiverziteta 2030, definišući je kao „sveobuhvatni, ambiciozni  i dugoročni plan za zaštitu prirode i zaustavljanje degradacije ekosistema“. Strategija je bez sumnje objavljena u pravom trenutku.

Izveštaj o Globalnoj proceni stanja biodiverziteta i ekosistemskih usluga koji je prošle godine objavila Međuvladina platforma za biodiverzitet i ekosistemske usluge Ujedinjenih nacija (IPBES) potvrdio je da je “u toku najintenzivnije odumiranje prirode i nestajanje divljih vrsta koje će ugroziti opstanak čovečanstva.” Samo godinu dana kasnije, Evropska unija je predložila sveobuhvatan plan kojim će zaustaviti gubitak prirodnih resursa u Evropi do 2030. godine.

Dok globalna pandemija i dalje vlada donoseći razarajuće posledice, Strategija nas podseća na ključnu ulogu koju bi priroda trebalo da ima upravo u periodu posle COVID-19, nudeći nam osnov za održivi ekonomski oporavak društva, koji istovremeno štiti prirodu. EU Strategija za zaštitu biodiverziteta 2030 će “poboljšati sposobnost našeg društva da se prilagodi budućim klimatskim izazovima i da adekvatno odgovori na prirodne katastrofe kao što su požari, nedostatak hrane ili izbijanje bolesti.” Nesumnjive su dobrobiti za ljude, klimu i planetu koje Strategija predviđa zahvaljujući oporavku biodiverziteta do 2030. godine. Treba istaći i posvećenost Evropske unije da uzme aktivno učešće u međunarodnim razgovorima o globalnom okviru za biodiverzitet nakon 2020. godine.

„Super-godina“ za biodiverzitet – odložena, ne i otkazana

Godina 2020. je prepoznata kao “super-godina” za biodiverzitet, budući da je trebalo da se u njoj održe dva ključna događaja kada je u pitanju zaštita prirode: IUCN Svetski kongres za zaštitu prirode  i Konferencija zemalja članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD COP 15). Nažalost, izbijanje pandemije uzrokovalo je odlaganje oba događaja. Uz podršku IUCN-a i u okviru Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, međunarodna zajednica je pripremala novi okvir za prirodu odlučno nameravajući da “poravna krivulju” gubitka biodiverziteta. Pandemija je prouzrokovala odlaganje procesa, ali to ne znači i njegovo zaustavljanje. Tokom 2021. godine očekuje se konačni dogovor o “pravcu kojim bi se ostvarila sveukupna vizija Konvencije o biološkoj raznovrsnosti o ”življenju u harmoniji sa prirodom” do 2050. godine. ” Cilj vladinih institucija, naučnika i istraživača kao i predstavnika privatnog i civilnog sektora je da sagledaju pozitivne i negativne strane sprovođenja Strategije za zaštitu biodiverziteta 2011-2020, uključujući i Aiči ciljeve biodiverziteta, kao i da pripreme globalni okvir za biodiverzitet nakon 2020. godine. Fokusirajući se na ambiciozne ciljeve za zaštitu prirode do 2030, nova Strategija će značajno doprineti ovim naporima.

Zaštita osetljivih prirodnih resursa 

U narednih deset godina Evropska unija se obavezala da će proširiti mrežu zaštićenih prodručja u Evropi, nadograđujući se na već postojeća zaštićena područja i lokacije Natura 2000, sa ciljem da zaštiti najmanje 30% kopna i mora, kao i da omogući da 10% budu strogo zaštićena područja. Nedavne procene govore da je samo 3% kopnenih i 1% morskih područja u Evropi pod strogom zaštitom, što je daleko ispod ovog cilja i onog što je potrebno obezbediti ukoliko želimo da suzbijemo postojeći talas ogromong gubitka biodiveziteta.

Ohrabrujuće je to što nova Strategija obuhvata ambiciozan plan EU za obnovu prirode, gde se fokus stavlja na obnovu degradiranog zemljišta, koje je preko potrebno u trenutno fragmentiranom i izmenjenom pejzažu Evropskih zemalja. Tako bi se, do 2030. godine, omogućilo da 25.000 km postojećih reka sačuva svoj prirodni tok, kao i da bude zasađeno oko 3 milijarde stabala. Pored ovog, cilj Strategije je da poveća organsku poljoprivredu, smanji upotrebu pesticida za 50% i istovremeno zaustavi istrebljenje prirodnih polinatora. Prema Evropskoj crvenoj lista pčela koju je koordinisao IUCN, ove važne, ali često zanemarene vrste su pod velikom pretnjom od izumiranja u čitavoj Evropi. Pčele su samo jedan od nekoliko polinatora, neophodih  za proizvodnju hrane i naše ukupno blagostanje.

Kada je reč o mobilizaciji resursa, Evropska unija se obavezala da će da prikupi najmanje 20 milijadi evra godišnje za „prirodu, osnaživanje poslovanja, javnih institucija, gradova i lokalnih uprava kako bi pitanje biodiverziteta uključile u procese donošenja odluka“. Ukoliko se ostvari, ovaj plan će predstavljati jak podstrek najčešće ugroženim sektorima koji se bave zaštitom prirode.

Ključni element za Evropski zeleni dogovor

EU strategija za zaštitu biodiverziteta 2030 usvojena je kao jedan od ključnih elemenata na kome se zasniva Evropski zeleni plan, pored Strategije „Farma do viljuške“, koja ima za cilj da proizvodnju hrane učini održivijom. Očekuje se da Zelena agenda za Zapadni Balkan, regionalni izdanak koja ima za cilj osnaživanje zaštite prirode u regionu i bolje usklađivanje s politikama EU na ovu temu, bude jedan od glavnih pokretača za kreiranje politika zaštite prirode kao i same aktivnosti na terenu.

IUCN i njene članice i partneri odlučno podržavanju proces formiranja Zelene agende za Zapadni Balkan, i rade na tome da pitanje biodiverziteta bude jedan od prioreta na agendi zemalja Zapadnog Balkana. Održane su i prve konsultacije na ovu temu, u kojima su učestvovali članovi Radne grupe za biodiverzitet za jugoistočnu Evropu i drugi važni regionalni partneri. Uspešno definisanje prioriteta i mobilizacija resursa predstavljaju ključne elemente buduće Zelene agende.

Zaključak

Naša budućnost je duboko povezana i ovisi o prirodi i zdravom ekosistemu. Ukoliko želimo da izgradimo održivu budućnost, naše društvo moraće suštinski da se menja. Strategija za zaštitu biodiverziteta EU 2030 predstavlja prvi korak ka zajedničkom postizanju održivijeg i otpornijeg društva. Ostaje samo pitanje – da li ćemo u tome i uspeti? Da li će Evropska komisija i države članice omogućiti sredstva i postići željeni cilj? Zarad naše budućnosti i živog sveta koje nas okružuje, iskreno se nadamo da hoće.