Energetska efikasnost

EU sa 4,5 miliona evra pomaže realizaciju 37 projekata na lokalu, sastavni deo i mere za povećanje energetske efikasnosti

Slika: Delegacija EU u Srbiji

Objavljeno

09.10.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.10.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropska unija (EU) će preko razvojnog programa EU PRO sa 4,5 miliona evra u 37 lokalnih samouprava finansirati realizaciju projekata, koji za cilj imaju poboljašanje kvaliteta života ljudi kroz, između ostalog, povećanje energetske efikasnosti objekata i modernizaciju vodovoda, kanalizacije i javne rasvete.

Na javni poziv koji je bio otvoren od 26. aprila do 29. juna ove godine, stiglo je ukupno 46 predloga, a jedan od neophodnih uslova za konkurisanje je bilo postojanje građevinske dozvole i finansijsko učešće od minimum 15% od vrednosti projekta, saopštila je Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Opštine u regionima Šumadije, zapadne, južne i istočne Srbije iz sopstvenih sredstava uložiće 1,6 miliona evra, pa će ukupna ulaganja u 37 projekata (spisak) dostići 6,1 milion evra.

Projekti, koje je na osnovu administrativne, programske i tehničke evaluacije, odobrio Upravni odbor EU PRO programa, prvenstveno će poboljšati uslove u kulturnim i sportskim ustanovama, školama i vrtićima, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, a unaprediće se i komunalna infrastruktura koja će posebno doprineti boljim uslovima života pripadnika i pripadnica ranjivih grupa, saopštila je Delegacija EU.

U Leskovcu, Merošini, Prokuplju, Sjenici i Smederevu biće unapređeni uslovi za boravak, učenje i rad u školama i vrtićima, sa posebnom pažnjom usmerenom na energetsku efikasnost i bezbednost ovih objekata.

Energetska efikasnost biće povećana rekonstrukcijom sistema grejanja, zamenom stolarije, termoizolacijom fasade.

Komunalna infrastruktura, odnosno sistemi za vodosnabdevanje, kanalizacione mreže i javna rasveta biće unapređeni u deset opština i to u Aleksincu, Boljevcu, Bosilegradu, Bujanovcu, Doljevcu, Kučevu, Kuršumliji, Raški, Trgovištu i Valjevu, dok će uz podršku Evropske unije u Žabarima biti rekonstruisan Centar za socijalni rad, a u Žagubici Dom zdravlja.

Stanovništvo, a posebno deca i mladi, u Beloj Palanci, Babušnici, Batočini, Čajetini, Dimitrovgradu, Golupcu, Kragujevcu, Kraljevu, Knjaževcu, Ljuboviji, Priboju, Prijepolju, Požegi, Rekovcu, Surdulici, Svilajncu, Šapcu, Užicu, Velikoj Plani i Vladičinom Hanu posle renoviranja ili izgradnje sportskih i kulturnih objekata dobiti adekvantne uslove za bavljenje sportom, dok će kulturni sadržaj na lokalnom nivou biti unapređen.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

9. oktobar 2018. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

9. oktobar 2018. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

9. oktobar 2018. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

9. oktobar 2018. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana