EU otvorila mogućnost da vodonik dobijen pomoću struje iz nuklearki dobije zeleni status

Evropska komisija je predstavila skup pravila koja otvaraju mogućnost da se vodonik proizveden korišćenjem nuklearne energije smatra zelenim vodonikom, što je naziv koji se koristi za vodonik dobijen uz pomoć obnovljive energije. Pravila, takođe, definišu uslove za proizvodnju vodonika kako se ne bi ugrozila proizvodnja električne energije, što bi moglo da dovede do rasta cena.

Dva delegirana akta koja su predviđena Direktivom o obnovljivoj energiji izazvala su suprotna reagovanja, pri čemu se jedna strana plaši da će biti usporen razvoj kapaciteta za proizvodnju zelenog vodonika, dok ih druga vidi kao važan korak da se ta proizvodnja poveća.

Akti će sada biti upućeni Evropskom parlamentu i Savetu EU, koji imaju dva meseca da ih prihvate ili odbiju. Na njihov zahtev, ovaj rok se može produžiti za još dva meseca, ali ne postoji mogućnost da Parlament ili Savet izmene te predloge.

EK: Pravila će investitorima pružiti regulatornu sigurnost

Evropska komisija (EK) je saopštila da će dva akta osigurati da se sva obnovljiva goriva nebiološkog porekla (eng. renewable fuels of non-biological origin – RFNBO) proizvode iz obnovljive električne energije.

Pravila će obezbediti regulatornu sigurnost investitorima, što je veoma važno jer je EU u planu REPower EU postavila cilj da proizvodi 10 miliona tona vodonika iz obnovljive energije i da 10 miliona tona uvozi, saopštila je EK.

Mediji: vodonik dobijen korišćenjem nuklearne energije biće označen kao niskougljenični

Akti, kako prenosi Euractiv, uvode posebnu derogaciju koja omogućava zemljama sa niskougljeničnim miksom električne energije, što znači da imaju nuklearke, da odstupe od principa dodatne zelene energije (eng. additionality), pod uslovom da mogu da dokažu da je korišćena ekvivalentna količina obnovljive energije, na primer, putem ugovora o otkupu struje (eng. PPA).

Umesto da bude označen kao obnovljiv ili zelen, vodonik proizveden korišćenjem nuklearne struje biće klasifikovan kao vodonik sa niskim sadržajem ugljenika, preneo je Euronews.

Inače, devet zemalja, među kojima je i Francuska, zalagale su se da ružičasti vodonik – proizveden strujom iz nuklearnih elektrana, označi kao zeleni, dok su se Nemačka i Španija protivile toj ideji. Zagovornik te ideje je bila i Švedska.

U dokumentima koji prate ova dva akta, EK je navela da predložena pravila proizilaze iz Direktive o obnovljivoj energiji, gde nuklearna energija nije navedena kao obnovljiv izvor.

EK: metodologija za procenu emisija iz niskougljeničnih goriva biće utvrđena do kraja 2024.

Međutim, kao deo paketa za dekarbonizaciju tržišta vodonika i gasa, predloženog u decembru 2021. i o kome trenutno pregovaraju članice EU, EK je definisala vodonik sa niskim sadržajem ugljenika kao vodonik dobijen iz neobnovljivih goriva koji emituju najmanje 70 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa prirodnim gasom, ali tokom celog životnog ciklusa.

Metodologija za procenu emisija iz goriva sa niskim sadržajem ugljenika biće pripremljena do 31. decembra 2024, navela je EK.

Princip „dodatnosti“ – proizvodnja vodonika trebalo bi da podstakne povećanje proizvodnje obnovljive energije

Akti, takođe, pojašnjavaju princip dodatne zelene energije utvrđen u Direktivi o obnovljivoj energiji.

Pravila bi trebalo da obezbede da se vodonik proizvodi samo iz dodatnih količina obnovljive električne energije proizvedene u isto vreme i u istoj oblasti gde se i taj vodonik dobija, saopštila je EK.

Ideja je da se osigura da proizvodnja zelenog vodonika podstiče povećanje struje iz obnovljivih izvora u odnosu na energiju koja se već prozvodi. Tako će se, smatra EK, podržati dekarbonizacija i elektrifikacija, uz izbegavanje pritiska na proizvodnju struje.

Neka pravila biće uvedena fazno

Procenjuje se da je oko 500 TWh električne energije iz obnovljivih izvora potrebno da bi se ispunili ciljevi iz plana REPowerEU do 2030 – a to je proizvodnja 10 miliona tona vodonika.

Pravila predviđaju prelaznu fazu za poštovanje principa dodatne zelene energije za projekte vodonika koji će početi sa radom pre 1. januara 2028.

Proizvodnja vodonika, kako navodi Euractiv, mora biti usklađena sa dodatnom proizvodnjom obnovljive energije na satnoj bazi. Ali, i ovaj uslov će se primenjivati tek od 2030, a do tada će se usklađivanje raditi na mesečnom nivou.

Reagovanja – generalni direktor RWE-a, nemačko ministarstvo, industrija…

Markus Kreber, izvršni direktor RWE-a, pozdravio je donošenje dva akta, ali je kritikovao pravila koja predlažu.

Dobra stvar je, prema njegovim rečima, što su akti završeni posle dve godine pregovora.

Industrija sada ima okvir sa barem malo fleksibilnosti za narednih nekoliko godina kako bi započela jačanje vodonične ekonomije i dekarbonizaciju energetski intenzivnih procesa, dodao je Kreber.

Kreber: Evropa trenutno može mnogo da nauči od SAD

Međutim, on misli da pravila koče razvoj zelenog vodonika na srednji rok jer se od 2028, pa nadalje zeleni vodonik može proizvoditi isključivo i gotovo istovremeno sa električnom energijom iz novoizgrađenih, nesubvencionisanih obnovljivih postrojenja.

Ovo nepotrebno ograničava proizvodnju elektrolizera i samim tim povećava troškove domaće proizvodnje vodonika, stavljajući EU u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju“, objasnio je on.

Kreber smatra da je potreban potpuno novi pristup ako Evropa želi da postigne svoje klimatske ciljeve i ostane konkurentna, koji podraumeva manje birokratije i više pragmatizma. Evropa trenutno može mnogo da nauči od SAD kada je reč o postavljanje okvira za uspešnu energetsku tranziciju, uveren je Kreber.

Evropa je morala brzo da reaguje zbog američkog Zakona o smanjenju inflacije

Međutim, ima i drugačijih stavova. Savezno ministarstvo za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Nemačke saopštilo je da su nova pravila važan korak za rast tržišta zelenog vodonika. Slično smatra i Ralf Dimer, izvršni direktor Alijanse eFuel, lobističke grupe koja predstavlja industriju sintetičkih goriva.

Dimer je rekao da EU mora brzo da reaguje i odgovori na američki Zakon o smanjenju inflacije, koji nudi izdašne poreske olakšice kompanijama zainteresovanim za ulaganje u vodonik.

Cacimarkakis: bolje i ovakva pravila, nego da nema pravila

Sa tim je saglasan i Jorgo Cacimarkakis, generalni sekretar udruženja Hydrogen Europe. Međutim, on je takođe rekao da je propis koji je daleko od savršenog bolji nego da ga uopšte nema.

Konačno postoji okvir za industriju i investitore i Evropa može da pokrene tržište obnovljivog vodonika, rekao je Cacimarkakis.