Evropska komisija je objavila procenu prvih nacrta integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) zemalja članica EU, koje poziva da ambicioznije krenu u primenu Pariskog sporazuma i dostizanje energetskih i klimatskih ciljeva EU za 2030. godinu.
Procena Evropske komisije je da nacrti integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) zemalja članica EU trenutno ne predviđaju dovoljne doprinose posticanju ciljeva udela obnovljivih izvora energije (OIE) i energetske efikasnosti do 2030. godine. Kako stoje stvari sa trenutnim projekcijama iz nacrta NEKP, cilj udela OIE bio bi podbačen za 1,6 procentnih poena, a energetske efikasnosti za čitava 6,2 procentna poena (primarna potrošnja energije) ili 6 procentnih poena (finalna potrošnja energije).
„Finalne planove treba dostaviti do kraja godine, a naše preporuke pokazuju gde je potrebno uložiti više truda: na primer, gde je potrebno biti ambiciozniji, gde je potrebno detaljnije predstaviti politiku, gde bolje specifikovati investicione potrebe ili više raditi na socijalnoj pravdi“, rekao je Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetsku uniju.
Kada su u pitanju emisije gasova sa efektom staklene bašte, već se procenjuje da je ukupno smanjenje na nivou cele EU u skladu sa ciljem smanjenja od 40% do 2030. u poređenju sa 1990. godinom. Cilj za sektore koji nisu uključeni u Sistem trgovine emisijama EU bio bi podbačen za 2 procentna poena.
Zemlje članice EU sada treba da do kraja 2019. finalizuju svoje NEKP za period od 2021-2030. i da ih efikasno primene u godinama koje slede. Nacionalni energetski i klimatski planovi treba da pruže jasan i predvidiv okvir za poslovnu zajednicu i finansijski sektor kako bi se podstakle neophodne privatne investicije.
Bugarska, Rumunija, Slovenija, Kipar među zemljama koje treba ambicioznije da postave ciljeve udela OIE
Bugarska, Rumunija, Slovenija i Kipar su među zemljama koje Evropska komisija poziva da pruže adekvatan doprinos cilju udela OIE u potrošnji energije u EU za 2030. godinu.
Evropska komisija tako poziva Bugarsku da svoj cilj udela obnovljivih izvora energije u 2030. podigne na najmanje 27%, Rumuniju na najmanje 34%, Sloveniju na najmanje 37%, a Kipar na najmanje 23%.
Komisija pozdravlja cilj udela OIE od 36,4% za 2030. koji je postavila Hrvatska, ali ovu članicu savetuje da taj plan potkrepi detaljnim i merljivim politikama i merama, dok Grčku savetuje da na pravovremen i isplativ način omogući dostizanje nacionalnog cilja udela OIE od 31%.
Bugarska, Rumunija, Hrvatska već dostigle ciljeve udela OIE za 2020.
Svaka zemlja članica EU ima svoj cilj udela OIE za 2020. godinu. Nacionalni ciljevi su postavljeni tako da uzimaju u obzir različite startne pozicije zemalja članica, njihove potencijale obnovljivih izvora energije i ekonomsku snagu.
Od 28 zemalja članica Evropske unije, 11 ih je već dostiglo nacionalne ciljeve udela OIE za 2020. godinu – to su Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Hrvatska, Italija, Litvanija, Mađarska, Rumunija, Finska i Švedska, saopštio je Eurostat početkom godine.
Na samo korak, tačnije oko 1 procentni poen (pp), od cilja su Letonija i Austrija. Sa suprotne strane, članice koje su najudaljenije od dostizanja svojih nacionalnih ciljeva su Holandija (7,4 pp), Francuska (6,7 pp), Irska (5,3 pp), Ujedinjeno Kraljevstvo (4,8 pp), Luksemburg (4,6 pp), Poljska (4,1 pp) i Belgija (3,9 pp).
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.