EU menja smernice za državnu pomoć za klimu, energetiku, životnu sredinu

Evropska komisija prima komentare na svoj predlog izmene smernica za državnu pomoć za zaštitu životne sredine i energetiku. Namerava da uvede nadmetanja za dobijanje podrške za niz tehnologija i da dozvoli državama da pokriju do sto odsto nedostajućih sredstava za pojedinačne projekte.

Građanke i građani, firme, struka, državne institucije i potrošačke i ekološke organizacije u Evropskoj uniji mogu da učestvuju u javnoj raspravi o smernicama za državnu pomoć klimatskim, energetskim i projektima za zaštitu životne sredine (CEEAG). Rok za dostavljanje mišljenja je 2. avgust.

Dokument u pripremi treba da na kraju godine zameni smernice za državnu pomoć u energetici i zaštiti životne sredine – EEAG. Evropska komisija je saopštila da želi da proširi obuhvat na nove oblasti poput čiste mobilnosti i dekarbonizaciju i da uskladi te propise s ciljevima iz Evropskog zelenog dogovora.

Podrška je namenjena za obnovljivu energiju, energetsku efikasnost u zgradarstvu, cirkularnu ekonomiju, biodiverzitet i druge projekte. Revidiranim propisima bi se uglavnom dozvolilo pokrivanje nedostajućih sredstava u iznosu do sto odsto i uveli neki instrumenti podrške, poput ugovora o razlici (CfD) za ugljenik, ali podrška bi se dobijala putem nadmetanja, tako da državna pomoć bude najmanja moguća.

Smernice imaju za cilj da pomognu državama članicama da ispune ciljeve za energetiku i klimu uz najminimalnije opterećenje za poreske obveznike i bez neumerenog remećenja konkurencije na jedinstvenom tržištu, objasnili su komesari i komesarke.

Industrija obnovljive energije strepi od moguće infiltracije nuklearnih elektrana, gasa

Evropska federacija zelenih energetskih zadruga REScoop odmah je reagovala primedbom da bi novim smernicama energija iz obnovljivih izvora postala još izloženija aukcijama i tenderima te da one u tom segmentu nisu jasne. Osim toga, zajednice za projekte iz obnovljivih izvora nisu pomenute.

Energetske zajednice će morati ne samo da se nadmeću za podršku s velikim komercijalnim projektima, nego je moguće i da će morati da se nadmeću s drugim tehnološkim rešenjima za niske emisije ugljenika, upozorava REScoop

„Nacrtom novih smernica predloženo je da podrška energiji iz obnovljivih izvora više ne bude u posebnoj kategoriji i ona se stavlja zajedno sa drugim takozvanim niskougljeničnim tehnologijama kao što su vodonik i prikupljanje, skladištenje i korišćenje ugljenika (CCSU). To znači da se podrazumeva da bi energetske zajednice morale ne samo da se nadmeću za podršku s velikim komercijalnim projektima, nego je moguće i da će morati da se nadmeću s drugim tehnološkim rešenjima za niske emisije ugljenika. To bi takođe omogućilo dalju podršku tehnologijama u kojima se koriste fosilna goriva, koja izazivaju klimatske promene, poput prirodnog gasa“, stoji u saopštenju.

Predlog je „nepotpun i neodgovarajući za zelenu tranziciju“, kažu u Evropskoj federaciji obnovljivih energija (EREF). „To u suštini omogućava da nuklearna i fosilna goriva na mala vrata, preko uključivanja vodonika i prikupljanja, skladištenja i korišćenja ugljenika, nastave da dobijaju podršku od država članica“, naglasili su.

Investitori bi morali da izveštavaju o troškovima za smanjenje emisija po toni CO2

Evropska komisija je navela da verovatno neće biti moguće odobravati državnu pomoć za „mere koje uključuju podršku za najzagađujuća fosilna goriva“. Ali za prirodni gas bi zaista mogli da se naprave izuzeci, u slučaju da se investicija uklapa u klimatske ambicije za 2030. i cilj postizanja klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine.

Države članice bi morale da izračunaju i dostave procenu troškova u formi pomoći u evrima po jedinici postignutog smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte, konkretno po toni ekvivalenta ugljen-dioksida.

Vladama bi bilo omogućeno da kombinuju podršku za energetsku efikasnost u zgradarstvu s državnom pomoći za dodatne projekte poput instalacije sistema za dobijanje i skladištenje zelene energije i punjača za električna vozila

Da bi uspela da smanji emisije za ciljanih 55 odsto zaključno sa 2030, EU mora da obori emisije gasova s efektom staklene bašte za 60 procenata. Dokument pokazuje da bi vladama bi bilo omogućeno da kombinuju podršku za energetsku efikasnost u zgradarstvu s državnom pomoći za investicije koje unapređuju energetske i performanse objekata u zaštiti životne sredine, poput instalacija sistema za dobijanje zelene energije, punjača za električna vozila i opreme za digitalizaciju.

Plan je i da se državama dozvoli da kompenzuju troškove ranijeg zatvaranja profitabilnih aktivnosti vezanih za eksploataciju uglja, treseta i uljnih škriljaca, konkretno na ime izgubljenog profita i za pokrivanje posebnih troškova u socijalnoj i sferi zaštite životne sredine u tom sektoru.