EU lansirala futurističku viziju za vozila, mobilnost za 2050. godinu

U Briselu je predstavljena vizija EU u kojoj će robu i putnike prevoziti električni kamioni i brodovi, autonomna vozila, avioni na vodonik, hajperlup i dronovi, uz pomoć veštačke inteligencije. Evropska komisija navodi da do sredine veka mobilnost mora da postane inkluzivna, pametnija, zelenija, priuštivija i održiva.

Evropska komisija je predstavila svoju strategiju održive i pametne mobilnosti po kojoj će raditi na zelenoj i digitalnoj transformaciji sistema saobraćaja u Evropskoj uniji. Zamisao je da se do 2050. u tom sektoru emisije smanje za 90 odsto, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. U ovoj viziji, Evropljani će koristiti bespilotna vozila i letelice koji ne škode životnoj sredini i imati pristup superbrzom javnom prevozu.

Već do 2030. na tržištu bi mogli da se pojave teretni brodovi koji ne ispuštaju gasove s efektom staklene bašte, dok bi za to vreme tehnologija automatskog navođenja vozila trebalo da bude u masovnoj upotrebi. U roku od pet godina posle kraja nastupajuće decenije, navedeno je, počeće da se prodaju i velike letelice na vodonik ili drugi zeleni pogon.

Superbrzo putovanje kroz cevi s niskim pritiskom

Za avione i plovila u planu su aerodromi i luke koji će takođe raditi s nula emisija, a za njihov razvoj obećani su podsticaji, na primer u proizvodnji čistijih goriva. Evropski komesari i komesarke obećali su da će stvoriti uslove za unapređivanje tih tehnologija, pa čak i konstruisanje hajperlupa i ličnih električnih letelica.

Elon Musk je osmislio dizajn hajperlupa slobodan za korišćenje svima, nakon čega je nekoliko kompanija krenulo da razrađuje ideju prevoza putnika i robe kroz vakuumske cevi u tunelima ili iznad zemlje

Koncepciju hajperlupa (hyperloop) slobodnu za primenu svima osmislio je biznismen i inženjer Elon Musk iz Tesle i SpaceX-a, a ideje o takvom transportnom sistemu datiraju još od 18. veka i još je ranije bilo pokušaja primene. To je nadzemna ili podzemna cev s niskim vazdušnim pritiskom kroz koju se velikom brzinom u kabinama prevoze ljudi i roba. Muskova firma Boring Co. buši tunele za takve poduhvate.

Nekoliko drugih kompanija, uključujući Virgin Hyperloop One, već razvija i testira projekte širom sveta.

Multimodalni pristup

Putnici će moći da kupuju karte do destinacija do kojih će bez zastoja menjati više vrsta prevoza, stoji u dokumentu objavljenom u Briselu. EU je saopštila da će motivisati inovacije i korišćenje veštačke inteligencije za upravljanje objedinjenim mrežama velikih količina podataka.

Cilj je da skoro svi automobili, kombiji, autobusi i nova teretna vozila 2050. rade bez emisija štetnih gasova i da se prevoz robe železnicom udvostruči. Razvija se multimodalna Transevropska mreži za saobraćaj (TEN-T) za održivi i pametni prevoz velike brzine.

Jedan od ciljeva je da 2030. godine evropskim putevima vozi 30 miliona automobila koji ne ispuštaju emisije

Izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za Evropski zeleni dogovor Frans Timmermans rekao je da će se promeniti način kako se putnici i teret kreću širom Evrope i da će im postati jednostavno da u okviru jednog putovanja iskombinuju razna sredstva prevoza. On i ostali donosioci odluka istakli su da će reorganizovati saobraćaj tako da postane konkurentan, čist, pristupačan i priuštiv i takav da doprinese trajnom oporavku od krize koju je izazvala pandemija oboljenja COVID-19.

Među ciljevima postavljenim za sledećih deset godina su da se evropskim putevima vozi 30 miliona automobila koji ne ispuštaju emisije, da sto gradova postane klimatski neutralno i da zakazana grupna putovanja na razdaljine do 500 kilometara budu ugljenično neutralna.

U roku od deset godina treba da se instalira tri miliona javnih stanica za punjenje električnih vozila, da se proširi infrastruktura za bicikliste i da se naplata emisija ugljenika prilagodi tako da se omoguće bolji podsticaji za korisnike koji biraju čistija rešenja.

Inkluzija ljudi s niskim primanjima, nepristupačnih regiona

Ova evolucija ne sme nikog ostaviti zaboravljenog: ključno je da mobilnost bude dostupna i priuštiva za sve, da ruralni i nepristupačni regioni budu povezani i da sektor saobraćaja omogući dobre uslove za društvo i zapošljavanje, navedeno je u strategiji.

„Iako mobilnost donosi mnoge dobrobiti korisnicima, nije da nema štete po društvo. U nju se ubrajaju emisije gasova s efektom staklene bašte, zagađivanje vazduha i vode i zagađivanje bukom, ali i nezgode i sudari na putevima, zastoji i gubitak biodiverziteta – svi oni utiču na naše zdravlje i blagostanje. Raniji napori i mere još nisu doneli zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju negativnih efekata. Emisije gasova s efektom staklene bašte u sektoru saobraćaja su se s vremenom povećale i sada čine i do četvrtinu ukupnog obima u EU“, poručila je Evropska komisija.