Električna energija

EPS i EMS u pismu Ministarstvu energetike traže izmenu Zakona o obnovljivim izvorima energije

eps ems dopis ministarstvo zorana zelena energija

Foto: iStock

Objavljeno

10.01.2022.

Država

Podeli

Objavljeno

10.01.2022.

Država

Podeli

Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije zatražili su od Ministarstva rudarstva i energetike da promeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i zaustavi donošenje podzakonskih akata koji bi trebalo da omoguće subvencionisanje proizvodnje zelene energije.

Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromreža Srbije (EMS) tvrde da će uključivanje velikog broja solarnih elektrana i vetroparkova u elektroenergetski sistem ugroziti njegovu stabilnost i dovesti do velikih troškova koje će platiti ove dve kompanije, ali i građani i firme kroz poskupljenje električne energije. Ministarstvo rudarstva i energetike odgovara da ovakvi zahtevi znače odustajanje od zelene energije, kojoj teži cela Evropa i razvijeni svet, ali i odustajanje od čistog vazduha i zdrave životne sredine.

EPS i EMS u dopisu poslatom 23. decembra, koji je podržala i Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), navode da još jednom žele da skrenu pažnu na probleme koje bi prenosnom sistemu, kojim upravlja EMS, izazvalo priključenje velikog broja elektrana na obnovljive izvore energije. EPS i EMS podsećaju da veliki broj zahteva za priključenje na mrežu novih vetroparkova i solarnih elektrana u zahtevanom roku, do 2027, prevazilazi mogućnosti prenosnog i proizvodnog sistema da se obezbedi stabilno snabdevanje potrošača, tačnije može da dovede do raspada elektroenergetskog sistema i prekida u isporukama.

Priključenje velikog broja elektrana na obnovljivu energiju dovešće do do raspada elektroenergetskog sistema

Dve kompanije se pozivaju na Studiju integracije visokog udela OIE u Republici Srbiji, čija je izrada u toku i čija je prva faza završena.

Priključenje na mrežu vetroelektrana snage do 3.500 MW zahteva držanje u rezervi elektrana snage od 700 do 1.000 MW za potrebe balansiranja, a za snagu do 8.800 MW potrebno je čak 2.000 MW, navodi se u dopisu (EPS EMS dopis-1 EPS EMS dopis-2 EPS EMS dopis-3), i zaključuje da će u zavisnosti od različitih scenarija nedostajati rezerva od 500 do 800 MW, a trenutna je 380 MW. Elektrane koje su u rezervi za potrebe balansiranja ne mogu se, podsećaju EPS i EMS, koristiti za proizvodnju energije za potrošače u zemlji ili eventualni izvoz.

Trošak balansiranja vetroparkova i solarnih elektrana povećao bi se sa sadašnjih 48 miliona evra na 150-340 miliona

Preračunat u novcu trošak balansiranja za priključenje vetroelektrana snage 8.100 MW je 150-340 miliona evra godišnje, a trenutno je 48 miliona evra. Taj trošak, kako tvrde države firme, preliće se na cenu za domaćinstva i firme.

Zbog svega navedenog, dve državne firme traže da se, za početak, promene članovi 10 i 11 Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kako bi se u suštini balansna odgovornost za elektrane na zelenu energiju prenela sa EPS-a na vlasnike ovih elektrana i korigovalo njihovo pravo na prioritetan pristup prenosnom sistemu.

Ministarstvo: državne kompanije koje bi trebalo da iznesu energetsku tranziciju odbijaju da to urade

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Balkan Green Energy News kažu da zahtev koji su uputili EPS i EMS za izmenu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i odlaganje donošenja i primene podzakonskih akata koje prate Zakon, u današnje vreme u Evropi i u razvijenom svetu kome Srbija pripada, teško da se može drugačije tumačiti nego kao zahtev za odustajanje od zelene energije.

„Odustajanje od zelene energije ne znači ništa drugo nego odustajanje od smanjenja emisija sumpor-dioksida i ugljen-dioksida, odustajanje od čistog vazduha i zdrave životne sredine, odustajanje od zdravlja građana i od pripadnosti modernim državama sveta“, naglašavaju u Ministarstvu, koje vodi Zorana Mihajlović.

EPS i EMS su učestvovali u pripremi Zakona o korišćenju OIE, a sada se protive njegovoj primeni

Ovim zahtevom, ističu u Ministarstvu, Srbija dolazi u apsurdnu situaciju da glavne državne kompanije koje treba da iznesu najveći deo energetske tranzicije Srbije zapravo to odbijaju da urade.

Zakon je usvojen u transparentnom postupku i uz široku javnu raspravu, a na njegovoj pripremi zajedno sa nama radila su upravo ona državna preduzeća koja se sada protive njegovoj primeni, dodaje se u odgovoru.

Korisno bi bilo da ponovo razgovaramo i vidimo ko je za, a ko protiv zelene energije

Ministarstvo ističe da bi bilo veoma značajno i korisno da se ponovo razgovara o ovom pitanju i da vidimo ko je za, ko protiv zelene energije, kao i ko je samo deklarativno za, a po svemu što radi protiv zelene energije.

Da čujemo sve: od kompanija, preko SANU, inženjera, rudara, profesora, naučnika, do nevladinog sektora i građana, da kažu svoj stav treba li Srbiji čista i zelena energija ili ne, poručuje Ministarstvo.

Komentara: (5)
Mika / 12.01.2022.

Eeee, kakva demagogija. Ako imaš problem u transportnom/distributivnom sistemu zbog solarnih i vetroelektrana znači da si za zagađen vazduh!
Činjenica je da su vetroparkovi i solarne elektrane nepouzdan izvor u smislu da ako stane vetar ili naiđe oblak, moraš da imaš spremne kapacitete kojima ćeš da zadovoljiš potrošnju da se ne bi ugrozio sistem.
Što više proizvodnih kapaciteta iz sunca ili vetra, to je potrebna veća rezerva. To ne znači da si protiv obnovljivih izvora.
Neverovatno je da ovakva saopštenja i reakcije stižu iz Ministarstva, koje bi trebalo da razume problematiku. Ozbiljan bezobrazluk.

Dejan / 12.01.2022.

Pre bih rekao da je stav EPS-a i EMS-a čista demagogija, pošto prete raspadom sistema ukoliko se obnovljivi priključe na mrežu. Navode da je za 3,500 MW vetroelektrana i solarnih elektrana potrebna rezerva od 700-1,000 MW. Slažem se. Problem je u tome što smo mi godinama daleko od pomenutih 3,500 MW. U proteklih 10 godina je izgrađeno 400 MW, a do 3,500 MW treba još mnooogo vremena da prođe……najavljen je početak radova na reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica (600 MW), što će biti upravo ta potrebna rezerva za balansiranje. Problem je u tome što EPS i EMS u sadašnjoj situaciji koče razvoj obnovljivih, iako i u postojećem stanju mogu bez ikakvih problema da balansiraju 1,000 MW obnovljivih. Da je EPS krenuo aktivnije da razvija projekte obnovljivih, možda bismo i mislili da ih dotiče pitanje zagađenja, a ovako, kada se od njih jedino može čuti ugalj, ugalj, ugalj – ne liči mi da ih pitanje zagađenja posebno dotiče.

Dejan / 12.01.2022.

A da se osvrnem i na EMS: direktorka EMS-a je u intervjuu pre manje od 6 meseci rekla da je EMS spreman da priključi 2,800 MW vetroelektrana (https://balkangreenenergynews.com/rs/elektromreza-srbije-spremna-da-prikljuci-vetroparkove-snage-28-gw-u-banatu/). Šta se sa mrežom dogodilo u međuvremenu, pa je to sada naprasno postao problem?

SonjaN / 13.01.2022.

Eh, da je pitanje OIE samo ekološko…
Specijalni izaslanik bivšeg predsednika SAD-a, Grenel, rekao je da je jedan od ključnih interesa Amerike da Srbija energetski ne bude zavisna od Rusije i da je i insistirano na diverzifikaciji energije. To je jedna od stavki Vašingtonskog sporazuma.
Raznoraznih interesa tu ima, ponajmanje ekoloških i srpskih.
Samo još da pomenem jednu sitnicu…Izmenama zakona o OIE Fid-in tarife nisu ukinute za male proizvođače, do 500KW a period je sa 12 povećan na 15 godina! Mnogim mhe trebao je uskoro da istekne subvencionisan period…

Mika / 14.01.2022.

Dejane,
Ne branim ja EPS, taman posla. Do sada smo imali prilike da se upoznamo sa njihovom sposobnošću.
Odgovor Ministarstva me je ponukao da komentarišem. Prava zamena teza, ne komentarišu se razlozi zbog kojih se EPS i EMS opiru, nego odmah etiketiranje da su protivnici čiste životne sredine i da im je prioritet da zagađuju vazduh.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

10. januar 2022. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

10. januar 2022. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

10. januar 2022. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

10. januar 2022. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama