EPS analizira opcije za proizvodnju i korišćenje vodonika

Elektroprivreda Srbije priprema analizu opcija za proizvodnju i korišćenje zelenog vodonika, a jedna od mogućih upotreba je u u termoelektranama na ugalj, najavili su predstavnici kompanije.

Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je da je kompanija pokrenula analizu mogućnosti i opravdanosti korišćenja postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika, kao i goriva na bazi vodonika u proizvodnim kapacitetima.

„Analiza će pokazati koje su nam mogućnosti i kako možemo pokrenuti korišćenje vodonika za naše potrebe“, rekao je on na 2. Beogradskoj međunarodnoj konferenciji o vodoniku, koju su organizovali Klaster za razvoj projekata vodonika i Energija Balkana.

On je istakao da je potrebno odrediti potencijalne lokacije, veličinu i način upotrebe postrojenja, a da je cilj skladištenje energije, diversifikacija skladišta, smanjenje potrošnje fosilnih goriva za proizvodnju energije, kao i integracija varijabilnih OIE i optimizacija elektroenergetskog bilansa EPS.

Najbolje lokacije za proizvodnju vodonika su u termoelektranama

Aleksandar Latinović, šef službe sistema za sistemske usluge EPS-a, pojasnio je da EPS ima najbolјe uslove za proizvodnju zelenog vodonika na lokacijama Termoelektrane Nikole Tesla A (TENT A), TE Kostolac A, Ternoelektrane-toplane (TE-TO) Novi Sad i TE-TO Zrenjanin.

Tu ima postrojenja za hemijsku preradu vode, konekcije ka sistemima dalјinskog grejanja i jaku energetsku mrežu, dodao je on.

Istovremeno, EPS ima i značajne mogućnosti za potrošnju vodonika. U analizi koju priprema akcenat će, između ostalog, biti na zameni potpornih goriva u termoelektranama, kao što je mazut, sa vodonikom i gorivima na bazi vodonika.

“Ako bismo u TENT A napravili postrojenje za proizvodnju vodonika, koji bismo trošili kao potporno gorivo umesto mazuta, bio bi nam potreban elektrolizer snage 97 MW, koji bi radio blizu 9.000 sati godišnje”, objasnio je Latinović.

Inače, EPS analizira više opcija za korišćenje alternativnih goriva u svojim termoelektranama na ugalj.

Termo sektor će biti kičma elektroenergetike još nekoliko decenija

Prema njegovim rečima, najveći teret upravlјanja sistemom trenutno nose hidroelektrane, ali će se taj teret polako spuštati na termoelektrane, promeniće se radni režimi i povećati upotreba mazuta.

On nema dilemu da će termo sektor biti kičma elektroenergetike još nekoliko decenija, a izazovi koje donosi integracija obnovljivih izvora energije će imati sve veće posledice po termoelektrane. Od njih će se zahtevati fleksibilnost, češće zaustavlјanje, startovanje, veća jedinična potrošnja mazuta, dodao je Latinović.

EPS će, kako je naglasio, detalјno analizirati upotrebu vodonika sa više aspekata – ekonomskog, zaštite životne sredine, povećanja fleksibilnosti TE i najvažnije, povećanje energetske nezavisnosti, jer bi se vodonik proizvodio na licu mesta.