EPCG projektom Solari započeo održivu energetsku tranziciju u Crnoj Gori

Energetska tranzicija može biti uspešna i manje bolna samo ako se u nju uključe svi akteri društva, a pre svega, građani i privreda, koji će i podneti najveći teret reformi. Ako je uz to pokretač tih promena državna elektroprivreda, kao što je to slučaj u Crnoj Gori, sa Elektroprivredom Crne Gore, onda imamo situaciju u kojoj istinski svi dobijaju.

Projekat Solari za instaliranje solarnih panela na krovovima domaćinstava i privrede, koji je osmislila Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), ide korak dalje od samog pokretanja energetske tranzicije u jednoj zemlji i u okviru jedne državne energetske kompanije. Ovim programom se započinje energetska tranzicija na održiv način, a to znači kroz uključivanje građana i privrede, kako bi se svima olakšalo da prođu kroz promene.

Ta održivost je važna i u evropskim zemljama, a posebno u zemljama regiona koje nisu toliko ekonomski razvijene, pa projekat Solari sa pravom zaslužuje da bude deo serijala Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu.

Osnova modela EPCG je omogućiti građanima i privredi da proizvode zelenu energiju za sopstvenu potrošnju i postanu prozjumeri. Na taj način oni u praksi vide šta konkretno znači dekarbonizacija jer koriste samo zelenu energiju, ali i šta znači demonopolizacija i demokratizacija energetike jer smanjuju svoju zavisnost od velikih energetskih kompanija i postaju igrači na tržištu energije.

Građani i privreda u praksi mogu da vide šta je energetska tranzicija, a EPCG povećava proizvodnju najtraženije robe u energetskoj krizi

EPCG, na drugoj strani, uči kako se razvijaju projekti za korišćenje obnovljive energije i obezbeđuje dodatnu proizvodnju struje, najtraženije robe u vremenu energetske krize. Ta nova proizvodnja će joj omogućiti da smanji uvoz odnosno poveća izvoz, što su uštede i prihodi koji se mere desetinama miliona evra.

Crna Gora na ovaj način ne samo da pokreće promene koje su neminovne, delom i zbog toga što su obaveza prihvaćena Sofijskom deklaracijom da će region postati klimatski neutralan do 2050. godine, već uspeva i da delom nadoknadi izgubljeno vreme.

Energetska kriza, koju najviše oslikava rast cena struje za pet, šest sedam i više puta, i mogući problemi u redovnom snabdevanju, samo su dodatno povećali značaj projekta Solari, i to tako što su pojačali motivaciju građana i privrednika. Mnoge promene kao što su one koje nosi energetska tranzcija, a posebno one teške, lakše je sprovesti ako postoji motivacija, i to ona finansijska.

EPCG, domaćinstva i privreda prepoznali dobru priliku

Moglo bi se reći da Crna Gora ima prirodne pogodnosti za korišćenje zelene energije. Solarni potencijal zemlje je jedan od najvećih u Jugoistočnoj Evropi. Podgorica, na primer, ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, dok je broj sunčanih sati u Crnoj Gori od 1.300 do 2.000 sati. U Nemačkoj broj sunčanih sati je od 1.000 do 1.200, a već su izgradili solarnih elektrana snage 50 GW sati.

Imajući sve to u vidu, EPCG je odlučila da domaćinstvima i firmama ponudi instaliranje krovnih solarnih elektrana, tako što će ova kompanija obaviti ceo posao – uzeti kredit od oko 30 miliona evra za finansiranje radova, nabaviti opremu i instalirati je po sistemu „ključ u ruke“.

Domaćinstva i privreda dobijaju krovnu solarnu elektranu koju otplaćuju u ratama manjim od njihovog mesečnog računa

Građani posle toga moraju da otplate investiciju u mesečnim ratama u narednih pet do deset godina, s tim da ta rata neće biti veća od njihovog prosečnog računa za struju. Kada se završi otplata, električna energija za potrošača, kako kažu u EPCG, postaje gotovo besplatna.

Da je pokretanje programa Solari EPCG bio pravi pogodak govori podatak da je na prvom javnom pozivu, raspisanom u novembru 2021, za projekte Solari 3.000 za domaćinstva (do 10 kW) i Solari 500 (do 30 kW) za firme, stiglo više od 14.000 prijava. Reklo bi se, sasvim logičan odgovor građana zemlje sa više od 240 sunčanih sati godišnje na ponudu da pod povoljnim uslovima instaliraju solarne panele i osiguraju redovno snabdevanje strujom po niskim cenama.

Ali, i pravi potez jedne kompanije da motiviše građane i uključi ih u tranziciju. Ne treba zaboraviti da instaliranje solarnih panela zahteva i novac i vreme. Za prosečnu krovnu solarnu elektranu od 6 kW potrebno je odvojiti oko 6.000 evra i još organizovati izradu projekta i instalaciju.

Nikšićanin Pavle Nikolić, na čijoj kući su solarni paneli postavljeni pre više od dva meseca, kaže da već oseća benefite ove investicije. On kaže da mu je račun za utrošenu struju bio 65 evra, a sada samo četiri evra. Uz pomoć aplikacije na telefonu on može stalno da prati koliko je njegova elektrana proizvela i koliko je sam potrošio.

„Mislim da je ovo budućnost, da bi ovo trebalo svi da imaju. Nikšić je na dobrom mjestu i ima dosta sunčeve energije, i to bi trebalo iskoristiti“, rekao je Nikolić, prenela je TV Nikšić.

Zanimljivo je da je Crna Gora omogućila da građani dodatno zarade tako što će viškove struje koje proizvedu, a ne potroše, moći da prodaju EPCG. Tako nešto, na primer, nije moguće u Srbiji. Takođe, dodatna pogodnost su subvencije od 20 odsto na ukupan iznos koji vraćaju u mesečnim ratama.

Naravno, i EPCG će profitirati. Računica pokazuje da će se instaliranjem solarnih panela na 3.500 krovova osloboditi električna energija koju će EPCG u inostranstvu prodati mnogo skuplje, s obzirom da su domaće cene mnogo niže od tržišnih. Tako će prihodovati više od 18 miliona evra na godišnjem nivou.

Đukanović: Obavezni smo da našim potomcima ostavimo životnu sredinu bolju nego što smo je zatekli

Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EPCG, koji je inicirao pokretanje projekta Solari, kaže da su prvi pobednici građani Crne Gore, a drugi pobednik je EPCG i na kraju pobednik je kompletan privredni sistem. On navodi da se u čitavom svetu, a pogotovo u Evropi, vodi snažna kampanja za zaštitu životne sredine.

„Mi, kao generacija, smo obavezni da našim potomcima ostavimo životnu sredinu bolju nego što smo je zatekli. Ta energetska tranzicija pružila je šansu Crnoj Gori da napravi značajan iskorak u očuvanju životne sredine, rastu privrede, a građanima da im se smanje troškovi za električnu energiju“, ističe Đukanović.

U EPCG smatraju da program Solari ima istorijski značaj za kompletan energetski sektor u Crnoj Gori jer su građanima predstavljene stvarne mogućnosti energetskih i finansijskih ušteda, a ukazano im je da zajedničkim snagama može da se utiče na smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Rovčanin: pružili smo ruku građanima

Nikola Rovčanin, izvršni direktor EPCG, kaže da je veliki uspeh dovesti građane u poziciju da sami proizvode električnu energiju. Ali, kako kaže, uspeh je postignut i zbog očuvanja životne sredine, socijalnog momenta i ekonomičnosti.

„Pružili smo ruku prema građanima, nemaju opterećenja kamata, imaju mogućnost dugoročne otplate, imaju subvenciju od 20 odsto, dovode se u situaciju da proizvode sopstvenu energiju i da čuvaju životnu sredinu ugradnjom solarnih elektrana“, poručuje Rovčanin.

Radna snaga za budućnost i briga o onima koji imaju manje

Još dva detalja, koja ističu u EPCG, podupiru zaključak da je program Solari ideja koja pravi razliku i energetsku tranziciju čini manje bolnom. To su obuka kadrova za poslove tokom i posle energetske tranzicije i briga o onima koji ne mogu ili neće moći da plate račune za energiju koju troše.

EPCG je osnovao ćerku firmu EPCG Solar gradnja koja se bavi poslovima u vezi sa instalacijom krovnih solarnih elektrana. Đukanović kažu da su na taj način stvorili uslove za kvalitetnu ugradnju fotonaponskih sistema, ali i stvorili stručan kadar i postali škola za obuku na stotine kvalitetnih montera za solarne panele. Podaci pokazuju da je dosad osposobljeno više od 220 montera i više od 40 električara.

EPCG je pre nekoliko dana raspisala javni poziv Solari 5.000+ za nove elektrane na krovovima domaćinstava, pravnih lica i stambenih zgrada

Radna mesta su ono što i protivnici i zagovornici energetske tranzicije koriste kao svoj argument. Prvi tvrde da će doneti otpuštanja, posebno u sektoru uglja – u rudnicima i termoelektranama, a drugi da će dekarbonizacija i obnovljivi izvori energije otvoriti nova radna mesta.

Može se reći da obe strane govore istinu, pa je obuka za nove poslove, kao što su instalateri solarnih elektrana pravo rešenje, kako za one koji ostaju bez posla, tako i za one koji žele da ga nađu.

Sprovođenje energetske tranzicije, takođe, mora da vodi računa o svima, a posebno o energetski ugroženim kupcima. Zato je pravi potez EPCG da prednost prilikom izbora potrošača kojima će biti instalirane solarne elektrane imaju oni sa nižim prosečnim mesečnim primanjima.

EPCG je, vizionarski, u ime programa Solari dodao i plus – 3.000+ i 500+, što je govorilo da je ovo samo početak. I razvoj situacije to potvrđuje. Pre nekoliko dana kompanija je raspisala javni poziv Solari 5.000+ za još 5.000 solarnih elektrana na krovovima domaćinstava, pravnih lica i stambenih zgrada, a u 2023. uslediće još jedan nastavak – Solari 10.000+.