EPBiH će zatvarati ugljenokope, na njima graditi solarne elektrane

Najveći državni proizvođač struje u Bosni i Hercegovini odredio je pet lokacija na nekadašnjim rudnicima uglja i deponijama pepela i šljake za instalaciju fotonaponskih sistema. EPBiH namerava da postepeno gasi pogone koji koriste to fosilno gorivo i da ih zameni solarnim elektranama.

Ajla Merzić, vodeća stručna saradnica Sektora za razvoj u Elektroprivredi BiH, kaže da će kompanija nakon 2050. godine biti oslonjena na hidroelektrane i obnovljive izvore energije u proizvodnji struje. Ona je za Faktor.ba izjavila da će najveći proizvođač električne energije u zemlji morati da zatvara svoje termoelektrane na ugalj u Tuzli i Kaknju.

Ta dva postrojenja još uvek dominiraju ovim sektorom u BiH, navodi predstavnica državnog preduzeća. Merzić je ukazala na obaveze iz Sofijske deklaracije i zahteve Evropske unije i podsetila na to da mora da bude postignuta ugljenična neutralnost.

Rudari moraju da budu zaštićeni

EPBiH je ove godine završio svoj prvi vetropark, Podveležje, a planira da mu pridoda solarnu elektranu od trideset megavata. Dalje, razvija projekte vetroelektrana Vlašić u Travniku i Bitovna u Konjicu. Merzić je otkrila da je kompanija odabrala pet lokacija na bivšim ugljenokopima i deponijama šljake i pepela za gradnju solarnih elektrana.

Više blokova u termoelektranama u Tuzli i Kaknju mora da se ugasi 2023. godine

Fotonaponski sistemi će biti instalirani kako se termoelektrane i rudnici uglja budu postepeno zatvarali, stoji u članku. Više blokova u Tuzli i Kaknju mora da se ugasi 2023. godine, napomenula je Merzić i dodala da kapacitete treba zameniti drugima kao i da kompanija mora da se pobrine da rudari ne postanu nezaposleni. Ona tvrdi da će neki od radnika biti obučeni da rade na projektima solarnih elektrana.

Biomasa na području rudnika uglja

EPBiH je u eksperimentu s američkom firmom E3 posadio brzorastuću vrbu na dva hektara zemljišta koje pripada rudnicima Kreka i Breza. Zamisao je da se biomasa upotrebljava u proizvodnji struje u postojećim termoblokovima, izjavila je Ajla Merzić i istakla da je to takođe prilika za otvaranje radnih mesta, budući da će se projekat sledeće godine proširiti na više desetina hektara.

Na inicijativu Sekretarijata Energetske zajednice, kompanija je u maju odlučila da sledeće godine počne da interno obračunava troškove na ime ispuštanja ugljen-dioksida.

Zemlje Zapadnog Balkana očekuje najavljeni prekogranični porez na ugljenik u Evropskoj uniji ukoliko ne budu počele da naplaćuju emisije gasova s efektom staklene bašte ili uskladile svoje mehanizme sa Sistemom EU za trgovanje emisijama.