OIE

Energija vetra u 2017: Hrvatska među rekorderima, Srbija u top 10 po investicijama

Uploaded ToEnergija vetra u 2017: Hrvatska medju rekorderima, Srbija u top 10 po investicijama

Slika: Pixabay

Objavljeno

13.02.2018.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.02.2018.

Komentari

0

Podeli

Sa 147 MW novoinstalirane snage vetroelektrana Hrvatska je 2017. godinu završila kao jedna od sedam zemalja – rekordera EU. Kada je u pitanju visina finansija budućih vetroparkova, Srbija se našla na desetom mestu među 38 evropskih zemalja.

Wind in Power 2017, godišnji izveštaj industrijske grupe Wind Europe, navodi da je tokom prošle godine u Evropi instalirano ukupno 16,8 GW novih kapaciteta energije vetra, od kojih 15,7 GW u zemljama Evropske unije.

To je povećanje od 20 u odnosu na 2016. godinu, i novi rekord. Prethodni, iz 2015, iznosio je 12.8 GW.

Sedam zemalja u 2017. su rekorderi u novoinstaliranim kapacitetima vetroelektrana  – Nemačka  sa 6,6 GW, Velika Britanija sa 4,3 GW, Francuska sa 1,7 GW, Finska sa 577 MW, Belgija  sa 476 MW, Irska sa 426 MW i, kao sedma – Hrvatska sa već pomenutih 147 MW.

Tokom prošle godine udeo vetra u ukupnim energetskim instalacijama u EU iznosio je 55,4 odsto, više nego dvostruko u odnosu na solar, koji je zabeležio ukupno 6 GW (21,5 odsto). Istovremeno je i pokrivao oko 11.6 odsto tražnje u EU za električnom energijom.

Udeo vetra u proizvodnji energije u Evropi je dostigao 18 posto, i na drugom je mestu, nakon gasa.

Srbija u top 10 po investicijama u buduće vetroparkove 

Kada su u pitanju investicije u buduće vetroparkove, prošla godina je bila rekordna i kada je reč o ukupnim kapacitetima projekata za koje je doneta finalna odluka o ulaganjima. Ukupno je najavljeno 11.5 GW iz vetroparkova, više nego godinu dana ranije.

Troškovi za ove projekte u iznosu od 22.3 milijarde evra skoro za petinu su međutim niži u odnosu na ukupno investiranih 27.5 milijardi evra tokom 2016. godine, kao i od 26.2 milijardi evra u 2015.godini.

Zanimljivo je da je u prošloj godini u ukupnom obimu investicija u nove vetroparkove porasla vrednost investicija u zemljama koje nisu članice EU, u ukupnom iznosu od 2.9 milijardi evra. Statistički podaci u porastu investicija prikazani su za 38 evropskih zemlaja, a u prvih deset su tri ne-članice EU: Rusija, Norveška i Srbija.

Srbija i Norveška dele 10. mesto sa po 600 miliona evra investiranih u buduće vetroparkove.

Smanjenje troškova u lancu snabdevanja i veća konkurencija omogućili su investitorima da sa manje novca finansiraju veće kapacitete, navodi WindEurope u godišnjem izveštaju.

Tagovi: ,
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

konferencija energetske zajednice reset sarajevo

Zakonom omogućiti osnivanje energetskih zadruga, vreme je za početak demokratizacije energetike na Zapadnom Balkanu

13. februar 2018. - Konferenciju Energetske zajednice građana/Zajednice obnovljive energije organizovali su u Sarajevu RESET i Henrich Boll fondacija

predlog budzeta srbija 2023

OIE

Predlog budžeta za 2023: Srbija planira finansijsku podršku velikim projektima u energetici

13. februar 2018. - Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu predviđa mogućnost izdavanja državnih garancija i...

Slovenija dodatnu kapitalnu injekciju ugrozenom proizvođaču struje HSE

Slovenija daje dodatnu kapitalnu injekciju ugroženom proizvođaču struje HSE

13. februar 2018. - Slovenija uvećava kapital svog operatera elektrana HSE sa 492 miliona evra jer su ga suša i zastoj u isporuci uglja gurnuli ispod vode

Marko Cadez predsednik Privredne komore Srbije

Zelena tranzicija menja DNK postojećih poslovnih procesa

13. februar 2018. - Zelena tranzicija menja DNK postojećih poslovnih procesa, velika je investiciona šansa, mora brzo da se...