Energetska zajednica upozorava da na Zapadnom Balkanu čak 61 odsto struje dolazi iz fosilnih goriva

Na Zapadnom Balkanu je kreiranje politike i propisa za energetsku tranziciju uglavnom nedovršeno, navodi Sekretarijat Energetske zajednice u drugom izdanju svog redovnog izveštaja. Najkritičniji i najizazovniji zadatak na putu ka ugljeničnoj neutralnosti je da se obori udeo fosilnih goriva u proizvodnji struje, a on sada iznosi 61 odsto, naglašeno je.

U Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji bilo je više pozitivnih koraka, ali politička opredeljenost, uključujući onu da se prati Evropska unija na njenom putu ka ostvarivanju ugljenične neutralnosti do 2050, u skladu sa Sofijskom deklaracijom, tek treba da se pretoči u konkretna dela, navodi se u polugodišnjem izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker) i ukazuje na izazove koje postavlja dekarbonizacija.

U drugom dokumentu po redu, Sekretarijat Energetske zajednice je istakao da na Zapadnom Balkanu delotvorna politika i regulatorni instrumenti za upravljanje energetskom tranzicijom uglavnom nisu dovršeni. Emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje električne i toplotne energije su 2019. godine porasli jedan odsto na 56,5 miliona tona, stoji u izveštaju.

Četiri zemlje ne odustaju od planova da rekonstruišu, izgrade termoelektrane na ugalj

Okretanje od fosilnih goriva u proizvodnji struje u korist drugih izvora je najkritičniji i najizazovniji zadatak za ovu grupu zemalja, poznatu kao WB6, napisali su autori i napomenuli da je ovaj sektor odgovoran za dve trećine emisija CO2 u regionu. Izdvaja se samo Albanija, gde je se električna energija dobija isključivo iz obnovljivih izvora.

Termoelektrane na fosilna goriva trenutno imaju udeo od 48 odsto u ukupnoj snazi. One na ugalj čine 43 procenta kapaciteta proizvodnje struje ali i 61 odsto učinka, po podacima iz 2019. godine.

Kosovski* KEK je u decembru naručio studiju izvodljivosti za obnovu termoelektrane Kosovo A

Instalirani kapacitet elektrana na ugalj ostao je na 8,2 gigavata. Severna Makedonija je prva najavila postepeno gašenje termoelektrana. Suprotno od inicijative za dekarbonizaciju, preostale četiri ugovorne strane iz grupe WB6 nastavljaju s planovima rekonstrukcije i izgradnje kapaciteta na ugalj.

Posle poništavanja ugovora za izgradnju termoelektrane Kosovo e Re, državni proizvođač električne energije KEK naručio je u decembru studiju izvodljivosti za obnovu termoelektrane Kosovo A.

Zemlje Zapadnog Balkana su na putu da se do 2040. usklade sa sistemom EU za trgovanje emisijama

„U regionu se sve više koriste obnovljivi izvori energije. U cilju nastavljanja tog pozitivnog trenda, svi u WB6 idu na tržišne sisteme podrške i uz pomoć sekretarijata ispituju mogućnosti za uvođenje regionalnog sistema garancija porekla“, stoji u dokumentu. U njemu je naglažena potreba za regionalnim pristupom pri uvođenju naplate emisija ugljenika i pridruživanju sistemu EU za trgovanje emisijama – ETS.

Nijedna od zemalja regiona nije podigla udeo energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju mnogo iznad nule

Prema pretpostavljenom vremenskom toku iz izveštaja, sve ugovorne strane mogu na vreme i u koordinaciji da uvedu naplatu emisija ugljenika. Region može da se uskladi s EU ETS-om, osim što je procenjeno da će na kraju perioda prilagođenost Kosova* biti na tek 85 odsto. Podrazumeva se da neće biti besplatnih dozvola za ispuštanje CO2 osim onih koje bi bile definisane prelaznim uređenjem.

Iako su bile obavezne da do 2020. podignu udeo energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju do barem deset procenata, nijedna od zemalja ga nije povećala mnogo iznad nule, navode autori. Srbija je u vođstvu, mada sa samo 1,2 odsto.

Energetska produktivnost ostaje na niskom nivou kod svih ugovornih strana, što nagoveštava da mere energetske efikasnosti i investicije na tom polju nisu dovoljne, kažu u Sekretarijatu Energetske zajednice.