Energetska zajednica pozvala BiH da ukine fid-in tarife za hidroelektrane

Na fid-in tarife, vid državne pomoći, imaju prava jedino postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora snage do 500 kilovata i pokazni projekti, poručio je Sekretarijat Energetske zajednice vlastima u BiH i ukazao na nastavak vladine podrške hidroelektranama većim od toga.

Federacija BiH je predložila smanjenje fid-in tarifa za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što jeste napredak, ali Bosna i Hercegovina treba da ukine „selektivne povlastice“ za projekte hidrocentrala, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice. U pismu državnim i entitetskim vladama, ta institucija je izrazila zabrinutost i ponudila pomoć te predložila sastanak „radi dogovora o praktičnim modalitetima“. Takođe je pozvala na uvođenje aukcija i obaveze balansne odgovornosti.

Uredba o podršci proizvodnji struje iz obnovljivih izvora i efikasnoj kogeneraciji i određivanju podsticaja i dalje predviđa fid-in tarife za hidroelektrane do 10 megavata tokom 12 godina, navodi se u dokumentu.

Vlade mogu da odobravaju jedino premije

Sekretarijat je ukazao na to da je isplata premija preko tržišne cene jedina moguća operativna pomoć za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Mogu da se izuzmu i fid-in tarifama podstiču samo pogoni instalirane snage manje od 500 kilovata i pokazni projekti, stoji u pismu.

BiH novčano podržava gotovo 200 megavata u hidrocentralama veličine do 10 megavata

Federacija BiH u svom akcionom planu predviđa fid-in tarife za ukupno 25 megavata u hidroelektranama snage do jednog megavata i kvotu od 55 megavata za postrojenja između jednog i deset megavata. Republika Srpska je u ekvivalentnom dokumentu odredila podršku u vidu fid-in tarifa za 17,88 megavata u manjoj od te dve kategorije i za 94,48 megavata za hidrocentrale između jednog i deset megavata.

Neophodne su transparentne aukcije

Sekretarijat Energetske zajednice saopštio je da bi hidroelektrane kapaciteta preko 500 kilovata trebalo da podležu standardnoj balansnoj odgovornosti, uz uspostavljanje likvidnog unutardnevnog tržišta. Što se tiče aukcija, podvukao je da bi svim energetskim postrojenjima na obnovljive izvore snage više od jednog megavata podršku trebalo odobravati jedino „kroz konkurentan postupak nadmetanja na osnovu jasnih, transparentnih i nediskriminišućih kriterijuma“ tako da se državna pomoć „ograniči na najniži mogući nivo“.

Aukcije su način da se vladini podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ograniči na najniži mogući nivo

„Tenderi bi u opštem smislu trebalo da budu isti bez obzira na tehnologiju osim ukoliko specifični uslovi ne dovedu do potrebe za tendere prilagođene tehnologiji/tehnologijama (na primer, dugoročniji potencijal određene nove i inovativne tehnologije, potreba za diverzifikacijom, ograničenja i stabilnost mreže, troškovi sistema i integracije ili potreba da se izbegnu poremećaji na tržištu sirovina usled podrške za biomasu)“, dodao je sekretarijat.

Hidroelektrane i pitanje životne sredine

Saglasnost sa propisima, uključujući zaštitu prirode i uticaj na životnu sredinu, ima suštinski značaj u Energetskoj zajednici, po navodima iz pisma. Sekretarijat je upozorio da po tom pitanju stižu žalbe predstavnika civilnog društva.

Pohvaljeno je usvajanje deklaracije u Parlamentu FBiH kojom se zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana.

Sekretarijat Energetske zajednice je saopštio da može da pomogne u reformi zakonodavstva i upravne prakse, u uvođenju i praćenju sistemâ aukcija, pregledu uticaja hidroelektrana na životnu sredinu uključujući kumulativne efekte kao i u implementaciji zabrane.

Pismo su dobili ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac, ministar energetike, rudarstva i industrije FBiH Nermin Džindić, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, načelnik Sekretarijata Savjeta za državnu pomoć BiH Ranko Lučić i Parlament FBiH.