Energetska zajednica postavila cilj za smanjenje emisija na 60,9 odsto za 2030. godinu

Ministarski savet Energetske zajednice je za 2030. godinu objavio ambiciozne ciljeve za udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije, za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte i uštedu energije, i usvojio paket propisa o tržištu električne energije.

Ministri i ministarke energetike iz zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Gruzije održali su godišnji sastanak u Beču u svojstvu najvišeg tela Energetske zajednice. Usvojili su ukupne ciljeve za 2030. godinu u domenu smanjenja primarne i finalne potrošnje energije, ubrzavanje uvođenja obnovljivih izvora i obaranje emisija gasova s efektom staklene bašte, u cilju postizanja klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Ubrzo treba da budu objavljeni i ciljevi za ugovorne strane ponaosob.

Pod Ukrajinom kao predsedavajućom, koja je ovom prilikom predala tu dužnost Albaniji, Ministarski savet Energetske zajednice je odlučio da postavi ciljani udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije na 31 procenat. Na polju energetske efikasnosti i ušteda, određeni su limiti od 129,88 miliona tona ekvivalenta nafte za primarnu potrošnju energije i 79,06 megatona za finalnu potrošnju.

Cilj EU za smanjenje emisija za 2030. godinu iznosi 55 odsto

Ministri su kazali da će emisije gasova s efektom staklene bašte za 2030. biti ograničeni na 427,64 miliona metričkih tona, što bi bilo 60,9 odsto manje nego 1990. godine. Radi poređenja, Evropska unija cilja na smanjenje od samo 55 odsto.

Pozivajući se na podatke iz poslednjeg godišnjeg izveštaja o usvajanju i primeni pravnih tekovina Energetske zajednice, direktor sekretarijata te organizacije Artur Lorkovski izjavio je da ugovorne strane napreduju na tom planu, uključujući integraciju u EU. Dekarbonizacija će biti potrebna za potpunu integraciju tržišta sa EU, naglasio je.

Simson: Novi propisi će doprineti integraciji struje iz obnovljivih izvora

“Ostvarili smo sjajan napredak u pogledu agende dekarbonizacije. Usvojeni ciljevi stavljaju ugovorne strane na dobar put ka klimatskoj neutralnosti. Domaća energija iz obnovljivih izvora će takođe doprineti energetskoj bezbednosti u region. Važno je reći da će paket o električnoj energiji koji je danas prihvaćen doprineti integraciji obnovljivih izvora u energetske sisteme. Kada ti propisi budu primenjeni, ugovorne strane Energetske zajednice će dobiti pun pristup tržištu električne energije u EU”, navela je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

Današnji sporazum će pomoći navedenom regionu da deo fosilnih goriva nadomesti iz obnovljivih izvora, istakla je.

Strujni paket se sastoji od elemenata za uspostavljanje tržišta i tehničkih propisa kojima će se između ugovornih strana i njihovih suseda u EU stvoriti zaista integrisano tržište električne energije, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice. Između ostalog, reč je o regulisanju odnosa u okviru Agencije za saradnju energetskih regulatora – ACER, pravilniku o postupanju u slučaju vanrednih situacija i za vraćanje prenosnog sistema u rad (u okviru grupe takozvanih mrežnih kodova) i smernicama o alociranju kapaciteta i balansiranju.

Novi propis o praćenju emisija je korak ka uvođenju sistema naplate na ime količine ispuštenog ugljenika

Savet je takođe izglasao preuzimanje propisa EU 2018/2066 o praćenju emisija gasova s efektom staklene bašte i izveštavanju o njima, uz akte povezane sa njim. To će ugovornim stranama omogućiti tačan i overen pregled ukupnih emisija iz energetskih i drugih postrojenja, što može da se iskoristi za stvaranje mehanizma naplate količina ispuštenih štetnih gasova.

Ovo je važno i u kontekstu usklađivanja sa uslovima delovanja u okviru budućeg Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). To će biti sistem naplate carine ili poreza na ime emisija iz proizvodnje robe koja se uvozi u EU.