Energetska zajednica: Koje uslove je Zapadni Balkan ispunio za izuzeće od naplate prekogranične takse na CO2

Sekretarijat Energetske zajednice objavio je izveštaj Praćenje spremnosti članica za prekograničnu taksu na CO2 Evropske unije (eng. CBAM Readiness Tracker), koji se bavi napretkom ugovornih strana u uspunjavanju uslova za izuzeće od njene naplate.

CBAM Readiness Tracker procenjuje korake koje su dosad preduzele članice Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija – kao i Gruzija, Moldavija i Ukrajina, u ispunjavanju šest uslova za izuzeće od CBAM-a.

Takođe donosi i sveobuhvatan pregled značajnih dešavanja u energetskim sektorima ovih zemalja u vezi sa postizanjem klimatskih i energetskih ciljeva Energetske zajednice do 2030. i napretka u dekarbonizaciji.

Da podsetimo, primena CBAM-a (eng. carbon border adjustement mechanism) počinje 2026. i predstavlja porez koji će se naplaćivati na električnu energiju, aluminijum, cement, đubrivo, vodonik, gvožđe i čelik uvežen u EU iz zemalja u kojima ne postoji CO2 porez.

Osnov je da tržište električne energije jedne zemlje bude spojeno sa unutrašnjim tržištem električne energije EU

Uredba EU 2023/956 o CBAM-u, kako je naveo Sekretarijat Energetske zajednice, omogućava da uvoz električne energije u EU iz određene zemlje bude izuzet od naplate uz ispunjavanje određenih uslova. Osnov je da tržište električne energije te zemlje bude spojeno sa unutrašnjim tržištem električne energije EU, i da se ispune određeni uslovi u vezi sa klimatskim i energetskim zakonodavstvom.

Ovi uslovi uključuju implementaciju sistema za trgovinu emisijama (eng. emission trading system – ETS) do 2030. barem u pogledu električne energije, saopštio je Sekretarijat.

U vezi sa dobijanjem izuzeća, direktor Sekretarijata Artur Lorkovski nedavno je predložio da ugovorne strane koordiniraju svoje napore i upozorio da je vreme ograničeno.

1. Sporazum sa Evropskom unijom

Prvi uslov je zaključen sporazum sa EU kojim se utvrđuje obaveza primene prava EU u oblasti električne energije, uključujući zakone o razvoju obnovljivih izvora energije, kao i druga pravila iz oblasti energetike, životne sredine i konkurencije.

Uslov ispunjavaju sve zemlje ugovornice imajući u vidu da je Ugovor o Energetskoj zajednici sporazum potpisan između EU i ugovornih strana koji ih obavezuje da primenjuju pravne tekovine EU u oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, životne sredine i konkurencije.

2. Tržište električne energije, obnovljivi izvori energije i spajanje tržišta

Drugi uslov je implementacija glavnih odredbi zakonodavstva EU o tržištu električne energije, uključujući razvoj obnovljivih izvora energije i spajanje (eng. coupling) tržišta električne energije. Reč je o konkretno o pravilima u vezi sa tržištem električne energije, obnovljivim izvore energije i spajanjem tržišta električne energije.

Najnovija pravna tekovina EU o tržištu električne energije u potpunosti je ugrađena u zakone Energetske zajednice, a rok za transpoziciju je 31. decembar 2023.

Očekuje se da će Srbija i Kosovo* podneti nacrte zakona na razmatranje Sekretarijatu u julu i avgustu. Ostale ugovorne strane su najavile da će kasniti u dostavljanju nacrta, što će rezultirati propuštanjem roka za transpoziciju.

Nijedna članica nije spojila svoje sa tržištem EU

Direktiva RED II je takođe ugrađena u zakone Energetske zajednice, a rok da je preuzmu članice je istekao 31. decembra 2022.

Albanija, BiH i Severna Makedonija su delimično transponovale RED II. Kosovo* i Crna Gora su u procesu pripreme svog prvog posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, dok je Srbija to uradila i preduzima neophodne korake za usvajanje podzakonskih akata.

Kada je reč o spajanju tržišta električne energije između ugovornih strana i unutrašnjeg tržišta EU, nijedna članica to još nije uradila.

Novousvojeni paket za integraciju električne energije, odnosno uredbe o električnoj energiji, o Agenciji za saradnju energetskih regulatora (eng. Agency for the Cooperation of Energy Regulators – ACER) i o raspodeli kapaciteta i upravljanju zagušenjem (eng. capacity allocation and congestion management – CACM), kao i akt o regionalnoj integraciji tržišta, postavljaju pravni okvir za spajanje tržišta u jedinstveno evropsko dan-unapred (SDAC) i unutardnevno tržište (SIDC).

Rok za transpoziciju ovih akata od strane članica  je 31. decembar 2023. i sve one trenutno rade na tome.

3. Mapa puta za implementaciju

Zemlje zainteresovane za izuzeće moraju Evropskoj komisiji da dostave i mapu puta koja sadrži vremenski raspored za donošenje mera za sprovođenje četvrtog i petog uslova.

Ugovorne strane tek treba da razviju i dostave mape puta, a Atinski forum je pozvao Sekretarijat da koordinira njihovu pripremu i regionalni pristup ispunjavanju ovih uslova, navodi se u dokumentu.

4. Obavezivanje na klimatsku neutralnost do 2050.

Četvrti uslov je da se članice obavežu na klimatsku neutralnost do 2050. Takođe, tamo gde je to moguće, one moraju da pripreme i dostave Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) strategiju do 2050. za niske emisije gasova sa efektom staklene bašte i da tu obavezu uključe u domaće zakonodavstvo.

Prema Mapi puta za dekarbonizaciju, koju je usvojio Ministarski savet Energetske zajednice 2021, ugovorne strane podržavaju put ka klimatskoj neutralnosti do 2050, navodi se u dokumentu.

Za sada, samo Severna Makedonija je dostavila takvu strategiju UNFCCC-u, a nijedna članica nije implementirala obavezu klimatske neutralnosti u svoje nacionalno zakonodavstvo.

5. Sistem za trgovinu emisijama

Implementacija mape puta mora pokazati poštovanje zadatih rokova i značajan napredak ka usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti klimatske akcije.

Ovo uključuje, kako se dodaje, cene ugljenika na nivou koji je ekvivalentan onoj u EU, posebno kada je reč o proizvodnji električne energije. Uvođenje sistema za trgovanje emisijama električne energije, po ceni ekvivalentnoj Sistemu za trgovanje emisijama EU (EU ETS), trebalo bi da bude završeno do 1. januara 2030.

Nekoliko ugovornih strana, kako kaže Sekretarijat, radi na usklađivanju svog klimatskog zakonodavstva sa pravilima EU. Albanija, Crna Gora i Srbija usvojile su zakone o klimi, dok Severna Makedonija sprovodi javnu raspravu o nacrtu.

Samo Crna Gora ima oporezivanje CO2, ali cene su na nivou mnogo nižem od cena na osnovu EU ETS- a.

Na nivou Energetske zajednice, sledeći koraci će biti preduzeti u okviru Mape puta za dekarbonizaciju Energetske zajednice, navodi se u izveštaju.

6. Indirektan uvoz električne energije u EU iz drugih  trećih zemalja

Poslednji uslov je da se uspostavi efikasan sistem za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije u EU iz drugih trećih zemalja ili teritorija koje ne ispunjavaju prvi i peti uslov.

Takav sistem još nije uveden ni u jednoj članici.

Njegov dizajn će zavisiti od izloženosti ugovorne strane uvozu iz trećih zemalja, ili od drugih ugovornih strana koje ne ispunjavaju gore navedene uslove, posebno ako se ne dogovori regionalni pristup sa mapom puta na nivou Energetske zajednice, naveo je Sekretarijat u izveštaju CBAM Readiness Tracker.